Планиране акције

Србијa

Словачка

Cрпске новине

Интернетове новине

Српски радио

Поклоните 2% од пореза

Извор наде

Српски центар

Декларација у пракси

Интервју са Марком Лопушином

Интервју
Марко Лопушина, стручњак за Србе у расејању говори о српској дијаспори некад и сад
ДРЖАВА ЈЕ ЗАБОРАВИЛА ИСЕЉЕНЕ СРБЕ

 

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:583354-Slovaci-su-nam-i-braca-i-prijatelji

-    Некада је о нашем народу у туђини бринуо Социјалистички савез, потом Министарство за емиграцију и дијаспору, а данас Одбор и управа за дијаспору чији је рад неприметан
За четири деценије новинарског и публицистичког рада Марко Лопушина је објавио 12 књига о Србима у расејању. Тренутно исчекује излазак из штампе књига “Срби у Источној Европи”, други део и “Братство Свети Јован о нашим људима у Скандинавији. То је и био поводо за овај разговор који почињемо питањем када сте се и зашто одлучили да истражујете српску дијаспору?

-    Мотив за истраживање истине о Србима у емиграцији било је моје сазнање сазнање да наши људи у туђини нису државни непријатељи, како их је власт у СФРЈ представљала, већ велике патриоте које заплачу када чују да се помиње Србија. Био сам почетком осамдесетих у Немачкој да пратим антисрпске демонстрације Албанаца против Косова и Метохије и Србије и упознао сам наше четнике. Прота Марковић је искрено засузио када је рекао да жели да се врати у Србију, али да му југословенска полиција то не да. После тог сусрета почео сам да истражујем како живе наши људи у туђини, како их Удба и Служба државне безбедности прати и убија, и како желе да се врате у отаџбину. О тим Србима сам почео да објављујем књиге, чији је мото био: Сви Срби света!
 о Које земље сте обишли од Аустралије до Америке?

-    Посетио сам око 40 држава у којима живе наши људи. Био сам у свим земљама Старог континента, Северне Америке, Азије, Африке до Аустралије. Открио сам да су први Срби живели на простору некадашње Царске Русије још у 16. веку, где су имали свог град и своју државу. Да је први Србин ушао као емигрант у САД 1815. године. То је био Ђорђе Шагић. И да је први Србин ступио на Пети континент пре 160 година. То је био Иво Висин, капетан брода из Боке Которске, Србин католичке вере.
о Колико нас има званично у расејању, а колико незванично? Каква је образовна структура наших људи у свету?

-    Поштујући изреку Вука Стефановића Караџића, који је рекао “Срби сви и свуда, ма где били”, сакупљам наше људе у расејању на једном месту у корице својих књига и у новинским чланцима. Нема ниједне званичне државне анализе и податка о броју Срба у расејању. Наше странке на власти деценијама пребројавју Србе од ока, онако како им је налагао њихов политички интерес. Тако док су их комунисти у време Тита смањивали и говорили о милион људи, демократе су их избројали чак 4 милиона Срба у иностранству. Истина је негде на средини. Др Владимир Гречић као научник је утврдио да у дијаспори има око 2,5 милиона Срба. И да је 90 одсто њих јефтина радна снага Запада и Истока, а да је само 10 одсто Срба у туђини високо образована, да раде на универзитетима и факлултетима и да имају властити бизнис.
о Какав статус по вама имају Срби у Бих, Црној Гори и Хравтској, које неки политичари рачунају као Србе ван Србије?

-    Српски народ у БиХ, Црној Гори и Хрватској је аутентичан и не налази се у расејању. Срби живе у својим матичним земљама као домаћи народ БиХ, Цнре Горе и Хрватске и није никада био у Србији, па се не може рачунати да је ван Србије, односно да је из ње некада изашао и отишао тамо.  Тај народ је део националног бића од 11,5 милиона Срба, колико нас има на планети Земљи.
о Где је наша дијаспора најбројнија, а где најорганизованија?

-    Највиише Срба данас има у Немачкој, око пола милиона. Затим у САД, око 400.000 и у Аустрији око 300.000. Главни град Срба у расејању данас је Беч, са око 200.000 наших људи, док је некадашња престоница исељеника Чикаго пао на друго место са око 70.000 Срба. На трећем месту су Франкфурт и Париз са по 60.000 Срба.  Најорганизованија дијаспора јесте у Румунији и Словачкој, у Европи, и у Аустралији и САД у прекоокеанским државама. Словачки и румунски Срби су добили статус националне мањине који им омогућава да уз помоћ државе домаћина имају своја удружења, школе, цркве, медије, да активно развијају и чувају свој национални идентитет. Захваљујући СНС, СНО и СПЦ то успева и Србима у САД и Аустралији, којима државне власти не помажу, па се сами боре и успешно организују живот у српској колонији. СНО и СНС су прославили век свог постојања, и издају најстарије новине у свету, а СПЦ је на Петом континенту предвођена владиком Иринејом основала 47 парохија које чине срж српског живота у Аустралији.
о Какви смо у односу на друге етничке заједнице?

-    Гледано према државама у којима Срби живе, ми смо као народ вредни и лојални тамошњим властима. Дали смо као Ирци и Пољаци, као Немци и Јевреји, највећи народи у САД и Канади, свој допринос изградњи Америке, Немачке и посебно Скандинавије. Председник Обама се пре четири године јавно захвалио Николи Тесли, који је у име свих америчких Срба, дао допринос изградњи САД. У САД имамо осам добитника Оскара, четири власника Пулицерове награде, и стотину народних хероја САД. Имамо 10.000 професора, научника, високих интелектуалаца у расејању. Ми јесмо мала етничка заједница, али са великим дометима. А што се тиче степена националне слоге, организованости и посебно сарадње са отаџбином – ту смо далеко испод Јевреја, Пољака, Грка, који функционишу као део својих домовина.

о Колико се држава бавила дијаспором некада?

-    Некада, у време СФРЈ о расејању је посебно бринуо ССРН, преко кога су људи одлазили на рад у иностранство, организовали своје клубове и удружења, сарађивали са амбасадама и конзулатима, решавали питање социјалног осигурања и пензија, и штедели у нашим банкама. Тада су девизне дознаке годишње вределе и десетак милијарди долара. Од деведесетих и од почетка демократије бригу је преузело Министарство за дијаспору, које је 2010. и донело први Закон о дијаспори и пружило прилику исељеним Србима да учествују у власти преко Скупштине дијаспоре. Тада су дознаке из света износиле 5,5 милијарди долара.  Са променом власти Министарство је укинуто, Скупштина дијаспоре је нестала, јер јој је истекао мандат, а нова није сазвана, а Управа за дијасопру не ради.  Чак су и новине о дијаспори, чији је власник на њима зарадио милионе, укинуле рубрику дијаспора и увеле рубрику о здравом сексу. А све већи број људи одлази у свет, а ниво дознака опада, на свега 2,2 милијарде долара.
о Какав је тај однос државе према расејању данас ?

-    Држава Србија је данас избацила дијаспору из државне политике и фактички је заборавила на свој народ у расејању. О томе довољно говори чињеница да Управа за дијаспору при МИП-у не функционише, јер још нема свог директора. А Одбор за дијаспору при Народној скупттшини се више деклеративно него суштински бави исељеним Србима. Људи из расејања немају коме да се обрате, са ким да сарађују када дођу у отаџбину.
о Колико српско расејање може да помогне Србији да изађе из кризе?

-    Упркос неким стручњацима из области политике и медија који тврде да је наша дијаспора сиромашна и некорисна, тврдим да су Срби у расејању богати и да представљају наш највећи капитал и највећу инвестицију. Само их треба активирати. После помоћи у време поплава, када су из дијаспоре стигли милиони помоћи, предлагао сам да се у дијаспори уведе самодорпинос за изгрању нове болнице за лечење деце, али та идеја није прихваћена. Срби у расејању имају сто хиљада фирми, финансијски капитал вредан 30 милијарди евра, и сви они желе да улажу, да шире свој бизнис у отаџбини.
о Шта их омета да шире бизнис у матици?

-    Политика државних и посебно локалних власти, које често злопотребљавају своје овлашћења и преко корупције ометају улагања наших људи из света, одвраћају наше људе од пословања у Србији. Најбољи српски грађевинар у Русији, освајач Олимпијске златне медеља за изгрдању Олимпијског центра у Сочију због тога не гради у Србији. Најуспешнији српски бизнисмен, власник фирме од 7 милијарди евра, у Србији гаси своја предузећа, јер му се недозвољава да ради. Због несређених односа у Ц. Звезди и нерешеног питања власништва над стадионом један српски милијардер није могао да купи овај клуб и уведе га у светску елиту.

о Колико успешних српских фирми има у свету?

-    У свету постоји педесет успешних фирми чији су власници Срби и 15 милијардера светског ранга. Најпознатија фирма нашег човека је “Зептер интернациона” Милана Јанковића или Филипа Цептера и његове супруге Мадлене. Они имају предузећа и представништва у 40 држава света и запошљавају 120.000 људи. Светски позната предузећа су и “Тређуник трејд”, грађевинска фирма Мирка Латиновића из Москве. Ресторани “Београдска башта” Косте Папића из Кливленда су вицешампиони САД у спремању пилећег српског паприкаша. Убавка Ребека Мекдоналд је власник гасне компаније у Канади, која послује широм Северне Америке. Борис Вукобрат са својом компанијом је најуспешнији српски бизнисмен у Европи. “Бео-експорт” је компанија Васе Деспотовића у Аустрлији, која је планетарно позната. Мирко Вучуровић је краљ станова у Швајцарској, а Душан Васиљевић је цар винограда у Африци. Дејан Илић је творац микро батерије, власник фарике Варта, велики проналазач и оскаровац.
о Шта би донео бољи однос државе према инвеститорима из расејања ?

-    Бољи однос према бизнисменима из дијаспоре подразумева само нормалне услове пословања, донео би најмање милијарду евра инвестиција у привреду. Али би довео и интекектуани капитал, наше страучњаке да шире знања и технологије по Србији. Један од њих је са 600 патената светски рекордер у проналазаштву. У САД је наш човек главни стручњак за комјутерске системе. Срби раде у НАСА, у клиникама широм Немачке, Француске, Велике Британије, у којо је једна Београђанка проглашена за лекара године. Немци желе да им Срби граде електрични аутомобил. Држава о томе само гласно размишља, а мало ради, јер много лепше звучи када се доводе странци, и то им се плаћа или када се новац позајмњује од светских банака. А Привредна комора Србије која има Савет за дијаспору, још није умрежила сва наша предузећа из расејања и није их увела у српску привреду.
о Колико наши људи у свету раде на приказивању слике о својој земљи, на побољшању нашег имиџа у свету и на промоцији наше традиције  културе?

-    И поред тога што је у Београду претпрошле године одржана Конференција о побољшању српског имиџа у свету кроз сарадњу са дијаспором од тога није било ништа. Ни данас нема организоване презентације Србије кроз српске организације у расејању, па се лепом сликом отаџбине у свету баве појединци и понеко удружење. У Франкфурту је, на пример, Удружење писаца СЕДМИЦА пролетос организовало прославу свог 25 рођендана и том прилкиком примљено у Градској кући, што је била историјска изузетност. Тог дана се српска застава завиорила на Градској кући у Франкфурту. застава се виори и када Срби у Кливленду славе Српски дан или када Удружење Срба у Словачкој организује Српске дане. У Румунији и Мађарској Срби имају своје позориште, своје медије, своје посланике у парламенту и боре да се чује за Србију. На крају, и велики уметници и спортисти,  од Марине Абрамовић, преко Горана Бреговића до Новака Ђоковића промовишу Србију као свој завичај и кућу за све људе света.
о Који део српског расејања сте најмање истражили, постоји ли тако нешто ?

-    Најмање сам посећивао Јужну Америку, јер у њој има јако мало Срба. После демократских промена држава Црна Гора је тамошње Србе, иначе пореклом из Боке, али чланове Српске поравославне цркве, прекрстила у Црногорце. Постоји удруженеј Срба у Ј.А, али оно слабо ради. Уз то није написало историју српског народа на овом континенту, већ је узело без моје дозовле, мој текст, ставило га на сајт и није га потписало мојим именом. И ја сам због таквог непоштовања мог рада изгубио интересовања да са њима истражујем Србе у Латинској Америци.
о Постоје ли и које су разлике између прекоокеанске дијаспоре, западноевропске И источне?

-    Разлике постоје, оне су велике и суштинске, толико да утичу на судбину нашег народа у расејању. Срби у прекоокеанским државама су народ намерно изгубљеног идентитета, јер када прима држављанство САД или Канаде, одриче се српског. САД и В. Британија не дају ни један долар, односно фунту за етнички живот досељених Срба. У Западној Европи где су наши људи гастарбајтери, односно радници на привременом раду, Црква има дотације по броју верника, финансира се и допуснска српска школа и добијају се пензије, које могу да се примају и у Србији. У источном крају Европе, у региону Срби који су са статусом националне мањине имају сва права и чувају успешно свој идентитет. У Румунији власт даје око 700.ооо евра за српску колонију. Нажалост, у Словенији и Македонији, Албанији где нису признати као народ, Срби су заборављени или избрисани људи и полако нестају.
о Шта је заједничко свим насим људима који су отишли и живе далеко? Шта Вам најчешће кажу?

- Заједничка им је љубав према матици Србији и свом завичају. Како је већина Срба отишла у туђину да заради новац и да се једног дана врате са парама кући, а тај план им се није у потпуности испунио, јер мора и  да се ради, најчешће говоре како би волели да живе у Србији, јер им је у отаџбини најлепше. Знам многе људе из САД, на пример породицу Сремац која већи део године проводи у селу Црепаја, где доводе своје америчке унуке да учи живот у завичају.
о Стално се говори о људима који напуштају земљу, зашто?

-    Зато што наши људи напуштају отаџбину да би нашли место где ће боље живети од свог рада. То треба много да брине Владу Србије.
о Не прича се колико се наших људи вратило у Србију из света?

- Не прича се у Србији превише о повратницима зато што се они врло брзо утопе у нашу средину и свакодневницу.

Трећи Светски рат

Написао:   Марко Лопушина

 

Професор Зоран Јевтовић са Филозофског факултета у Нишу тврди:

ИСЛАМИСТИ ВОДЕ ТРЕЋИ СВЕТСКИ РАТ ПРОТИВ ХРИШЋАНА

-  Напад Турске на руски војни авион је атак на Русију и на Европу. Реч је о ескалацији тајног верског рата ислама против хришћанства, који траје већ деценијама и прети да прерасте у глобални оружани сукоб – тврди професор Зоран Јевтовић

За професора Зорана Јевтовића са Филозофског факултета у Нишу глобалне политичке свађе око исламског фундализма, терористички напади Исламске државе на Париз и Европу, као и напад Турске на руски авион изнад Сирије не представљају изненађење, јер је он овакав ток догађаја предвидео у студији о џихаду, која је недавно објављена у часопису “Витешка култура”.
- Напад Турске на руски војни авион је атак на Русију и на Европу. Реч је о ескалацији тајног верског рата ислама против хришћанства, који траје већ деценијама и прети да прерасте у глобални оружани сукоб. Исламисти већ деценијама воде Трећи светски рат против католика, протестаната, православаца. Запад је о њему ћутао све док није екплозивом угрозио њихове државе – каже на почетку нашег разговора  професор Зоран Јевтовић.
О Шта су по вама прави узроци те појачане политичке, културне и војне нетрпељивости ислама и хришћанства ?
- Узрок и исход сукоба великих и дуготрајних цивилизација, исламске и хришћанске, леже у њиховој истрошености и њиховом природном крају. Када су САД кренуле у увођење новог светског поретка изазвале су низ ратова на Блиском истоку и у Источној Европи. Таква глобална дестабилизација Истока и Запада увела је свет у Трећи светски рат који се спроводио државним ударима, милитантним револуцијама и транзицијама, терористичким нападима и дипломатским ексцесима. Глобални систем је у међувремену изгубио равнотежу, Запад је упао у економску и политичку кризу, а битка за глобалну моћ преселила ка Далеком истоку, Централној Азији и Заливу. Преобликовање граница држава постало је део свакодневнице, а религијски утицаји на политичке токове постају све реалнији и судбоноснији.
О Када говорите о религијском утицају ту, како сте написали у Вашој студији, првенствено мислите на утицај исламског фундаметализма на политичке токове у свету?
- Да, јер су крвави сукоби на просторима Сирије, Либије и Ирака, праћени координираним терористичким акцијама у Тунису, Кувајту, Саудијској Арабији и у Европи показали снажан антихришћански карактер, антизападно расположење и верску токсикацију тамошњих муслиманских друштава. Под плаштом реафирмације ислама прикривао се модификовани верски рат до истребљења. Исламски фундаментализам је преобликовао душе младих терориста тако да немају политичке идеале, већ им је животни сан убијање хришћана и западњака, али и непослушних муслимана. У пракси настао је исламизам као нова идеологија радикалних исламских група, која циља на стварање сопствене државе и геополитичко престројавање света.
О На који начин исламски фундаменталисти покушавају да створе сопствене државе и да изведу геополитичко освајање света?
- Још пре десетак година анкете су показале да две трећине испитаних становника Африке и Блиског истока подржава идеју “уједињавања свих исламских земаља” у нов калифат. Није зато случајно да је Исламска држава прогласила калифат на великим деловима заузетих територија. Она подстичући осећај религијског идентитета развија и обнавља романтичну визију о правичном друштву у којем калифа бира народ, укључујући и монету којом ће пословати. Ислам је религија мача која форсира војне врлине, тако да идеја ненасиља није доминантна у муслиманским учењима и пракси. Исламски калифат је према Курану, обавеза која се не реализује на бирачким местима и демократским стандардима, већ борбом и немилосрдним обрачуном са свима који мисле другачије!
О По мишљењу исламиста сукоб са хришћанима као највећом и најмоћнијом цивилизацијом је неминован све док се не успостави баш та јединствена исламска држава, односно калифат.
- Милитанти муслимани себе виде као прве “салафе” благосиљане од Алаха, изабране у мисији за обнову калифата, са амбицијом да га са Сирије и Ирака прошире на суседне територије. Позив на помоћ у Светом рату стигао је од Абу Бакра ал Багдадија , вође самопроглашене Исламске државе, који је муслимане света позвао да се боре или да раде у администрацији, као доктори, судије, учитељи, инжењери, неопходни успостављању калифата? За размишљање је и податак да од 142 међународно регистроване терористичке организације, чак 83 су исламистичке, од Индије и Филипина па до Холандије, Енглеске и САД.
О Према званичним подацима исламисти су последњих година извели двадесет великих акција, међу којима су најтрагичнији били напади на Њујорк и Париз. На црно обојеној мапи екстремисти Исламске државе обележили су и Србију и цео Балкан као своју мету.
- Та мапа исламиста је заправо била најава новог похода чији је коначни циљ Европа. Слично размишљају и турски политичари, који планирају да интензивнијим присуством капитала и политичког туторства “обнове” некадашње територије Отоманске империје. Реч је о ренесанси османског калифата  на Балкану и у Србији!
О  Као битан елеменат новог исламског освајања света наводите чињеницу да муслимани последњих година физички освајају Европу. Више од две трећине садашњих миграната на Старом континенту су муслимани, који се доста тешко интегришу у културне обрасце хришћанских заједница.
- У овом тренутку у свету постоји 2,1 милијарди хришћана и 1,6 милијарди муслимана. Пажљивијим читањем демографских пројекција муслимани ће се већ до 2050. изједначити са бројем хришћана, а до 2070. постати водећа светска религија! Чиниће скоро трећину популације планете, односно 2,8 милијарди људи. Они неће бити само демографвски већ и војно надмоћни.
О У Европи живи више од 45 милиона муслимана, што је шест посто укупне популације.
- И њихов број непрестано расте, а са њим и проблем њиховог идентитета. Наиме, тражећи свој идентитет они се одбацују Европу и приклањају се Истоку. Прикључују се групама исламских екстремиста и терориста, изазивају нереде на улицама, бацају бомбе у метроима и јавно манифестују антагонизама према домаћем, углавном, хришћанском становништву.
О  Тај експлозиван раст исламских верника у Европи тражио је и нове просторе за џамије, чији је број све већи. Тражи се и градња Исламског центра у Србији. Нажалост, џамије су често и центри милитнтних исламиста.
- Како у Европи не постоји утврђени систем за оснивање џамија њихов број апидно расте. У Немачкој има више од 2.500 џамија, исламских центара и молитвених сала, у Великој Британији преко 800, у Данској 150, у Норвешкој 55, у Швајцарској 47, у Аустрији 45 итд. Далил Бубаке, ректор Велике џамије у Паризу и председник француског Савета за муслиманску веру предложио је и да се напуштене католичке цркве претворе у џамије, рекавши да их је само у овој земљи потребно чак, 5.000. У непосредној близини Србије, у Румунији се гради највећа џамија у Европи за 2.000 исламских верника. Да су џамије и имами школе тероризма говори искуство Италије, која је протерала десетак имама који су врбовали муслимане за одлазак у рат на страни “Исламске државе” у Сирији и Ираку.
О Како објашњавате феномен да је проглашење Исламске државе повећало је броја Европљана који се придружују исламистима?
- Мултикултуризам, који су ширили САД и Европа је мртав. Идеале о новцу и материјалном богаству на Западу, због финансијске кризе замениле су приче о вери и посвећености, које шире исламисти. Током 2010. године на ислам се у Европи преобратило око 5.200 Британаца, а међу њима је више од 70 одсто жена. Тај процес захватио је и немачку, Француску, Холандију чак и Босну. У почетку су ислам узимали млади Европљани, а данас је на делу тзв. породични-џихад. Све више жена се удаје за исламисте, а све више мушкараца одлази у исламску војску. Европски борци, њих преко 3.500 долазе из Француске, Велике Британије, Немачке, Белгије, Холандије, Шведске и Данске. Када се врате у своју земљу они живе са прикривеним радикалним екстремизмом и представљају барут који само чека тренутак када ће бити упаљен!
О На интернет сајтовима плански се приказују погубљења хришћана и других “неверника”, како би се истакла верска димензија сукоба, при чему ја најмање важно којој држави припада.
- Трећи светски рат ислама против хришћана подразумева освету муслимана западњацима, а потом и освајање читавог света. Деценијска окупација Ирака, уз фалсификовање узрока агресије и економско руинирање државе и друштва, уз апсолутни неуспех у њеном обнављању и наклоност шиитским властима у Багдаду, подстакли су организовање суните и посредно довеле до стварања Исламске државе, али и нових војних ангажмана. Бројни секташки сукоби на “демократизованим подручјима” само су потврдили снагу религије у конзервативним заједницама, јер су милиони људи спремни да за “муслиманску ствар” дају своје животе.
О Док Европу запљускује талас досељавања миграната исламског порекла, од ког почиње да се брани и бодљикавом жицом, дотле САД осуђују такво понашење као недемократско. О чему се ту ради?
- Ако пажљивије анализирамо ратове и насиље око нас видећемо да су их највише производиле САД. Тамо су окидачи данашњих миграционих таласа који иза кулиса прикривају читаве сеобе народа, чиме ћемо као последицу добити дубоку промену европских друштава. Американци осуђују јавно супротстављање Европљана муслиманској емиграцији, јер слабљењем Европе успевају у намери да је претворе у геополитички објекат, немоћан да озбиљније учествује у креирању позиција политичких моћи у свету. САД су због тога неко време и толерисале активности исламске државе. И одбијале да уђу у војну коалицију са Русијом, када је званична Москва објавила рат исламистима.
О Када знамо да ће крајем овог века сваки четврти житељ Европе бити муслиман, питање сарадње или конфликата религија постаће главни проблем западне цивилизације!
- Савремени свет почива на антагонистичким струјањима, при чему пракса показује да тамо где су верске разлике више изражене постоји већа вероватноћа сукобљавања. Границе ислама и хришћанства истовремено су и линије раздвајања западне ароганције и исламске нетолеранције, па у тренуцима када моћ једне стране бледи разлике долазе до изражаја. Запад под плаштом “светске заједнице” форсира привилеговани положај САД и њој блиских држава, док исламски фундаменталисти наоружани паролама о економском, војном и културном ослобађању маштају о другачијем обликовању планете.
О Какав исход овог Трећег светског рата на парче, како га је назвао папа Фрања, предвиђате ?
- Сукоб исламских и хришћанских цивилизација ниједној страни не може донети ништа добро!

Антрфиле
КОСОВСКА ВЕЗА
- У грађанском рату у Сирији, међу побуњеницима је око пет стотина ратника из Европе и из Македоније, Црне Горе и Босне и Херцеговине. У редовима терориста од почетка 2012. године до данас било је више од 300 косовских Албанаца. Међу њима је и 40 имама џамија са ширег подручја Косова и Метохије, укључујући и главног имама џамије у Приштини! – открива Јевтовић.

Антрфиле
СТРАХ ОД ИСЛАМИСТА
- Колико хришћани стрепе од исламиста показало је истраживање америчког Пју центра, спроведено јула 2015. године. Страх се удвостру;ио, а најуочљивији је у Франсукој – 67 одсто,  у Шпанији – 61, у Немачкој – 46, а у САД 53 одсто – каже професор Зоран Јевт

СУСРЕТ ПРИЈАТЕЉА

Генерал Диковић

Поклона  прецима

Начелник Генералштаба војске Србије, Љубиша Диковић је поводом државног празника, Дана потписивања примирја  у Првом Светском рату положио венац на српском војном гробљу у Великом Медеру (Словачка).

       Српску војну делегацију су дочекали Словачке колеге које су уз све војне почасти заједно са представницима Града Великог Медера и председником Удружења Срба у Словачкој одали почаст умученим и страдалим српским војницима и интернирцима.

        Пријатним речима добродошлице је војну делегацију Србије поздравила Илдико Лопашова, посланкиња у Великом Медеру а Стане Рибич, председник Удружења Срба у Словачкој је информисао генерала Диковића о активностима које је до сада спровело Удружење Срба у Словачкој и које планира да спроведе да би се скоро 6000 имена исписало на спомен таблама и поставило у кругу овог војног гробља.

        „Велика ми је част што могу да Вас поздравим, уједно да Вам се захвалим што сте данас ту и што могу заједно са Вама да одам почаст страдалим српским јунацима.“  Овим речима је Стане Рибич поздравио начелника Генералштаба војске Србије.

        После полагања венаца и одавања поште минутом ћутања, Мгр Варга Ласло аутор књиге о великом Медеру је упознао присутне са историјатом овог гробља. Генерал Диковић се уписао у спомен књигу а пре одласка је доделио медаље војске Србије: Варга Ласлови, Илдико Лопушовеј и Станету Рибичу.

 

 

11.11.2015

Велики Медер 11.11.2015

 

Написао: Стане Рибич

Фото: Александар Топка

 

Велики Медер, градић на југу Словачке у којем је у току 1. Светског рата умучено и сахрањено преко 6000 српских војних заробљеника, интернираца, жена и деце је данас окупио представнике Србије и града Великог Медера који су положили венце на гробове српских јунака и мученика. Венце су положили амбасадор Републике Србије у Словачкој републици, господин Шани Дермаку, Председник Удружења Срба у Словачкој, господин Стане Рибич и представници Великог Медера, посланкиња Илдико Лапошова (Ildiko Lapošová) и аутор књиге о српском гробљу Варга Ласло (László Varga).

Иако је 1. Светски рат званично трајао до потписивања Версајског мира са Немачком /28. јун 1919/ рачуна се да је 1. Светски рат завршен потписивањем примирја између сила Антанте са Немачком који се догодио 11. новембра 1918 године. Примирје је потписано у жељезничком вагону у месту Компијену и ступило на снагу тачно у 11.00 часова.

За српске затворенике овога логора то је представљало крај утрпења које је за неке трајао неколико година. Али њих неколико хиљада је заувек своје душе оставило у туђој земљи неозначених гробова, без имена и порекла.

Удружење Срба у Словачкој већ дуже време покушава да упокоји душе ових мученика исписивањем  имена на месту њиховог последњег одпочинка. Благослов Његове Светости Патријарха Иринеја и Ваша подршка ће нам помоћи да ову замисао доведемо до краја.

 

НЕКА ИМ ЈЕ ВЕЧНА СЛАВА   

 

Закључци 3. Међународне конференције

Написао: Стане Рибич

 

Међународна конференција Срба подунаских земаља је одржана 9. и 10. септембра у Братислави (Словачка). Учесници 3. Међународне конференције су донели закључке који су прослеђени на  адресе:  Владe Републике Словеније, Владе Републике Србије као и na адресу председникa Европског парламента, господина Мартина Шулца (Martin Schulz).

Учесници Међународне конференције Срба подунавских земаља из  Аустрије, Словеније, Словачке, Србије, Румуније, Чешке  су подржали донете закључке које у целости преносимо:

ЗАКЉУЧЦИ 3. КОНФЕРЕНЦИЈЕ СРБА ПОДУНАВСКИХ ЗЕМАЉА

одржане 10. и 11. септембра 2015. године у Братислави

Захтеви упућени Влади Републике Србије:

1. Захтевамо да се  поново оснује  Министарство за дијаспору Владе Републике Србије и тиме пружи одговарајућа помоћ напорима Срба у расејању да се изборе и поправе свој статус у земљама у којима живе.

2. Тражимо да се средства намењена културним активностима Срба у иностранству могу доделити искључиво српским организацијама  регистрованим у иностранству које су евидентиране у матици.

3. Инсистирамо да матица престане да дели Србе на оне у расејању и оне у региону и да се у том смислу донесе акт о подједнаком статусу и третману свих Срба који живе ван матице.

4. Одлучно апелујемо на надлежна министарства да максимално појачају  подршку оснивању допунских школа српског језика свуда где су оне потребне.  Захтевамо обнављање  и успостављање  лектората српског језика у иностранству, као и структуралну и системску помоћ у раду на статусу и положају српског језика и писма у Европи.

5. Захтевамо од Владе Републике Србије да упути оштар протест Влади Републике Словеније у вези са случајевима избрисаних из евиденције сталног боравка у  Словенији, међу којима је огроман број Срба и о томе обавести јавност.

Европски суд за људска права са седиштем у Штразбургу и Уставни суд Републике Словеније је донео пресуде у случају Курић и остали од 26.06.2012 године у корист избрисаних жртава које се неспроводе према свим избрисаним једнако.

6. Предлажемо да Рибич Стане, председник Удружења Срба у Словачкој буде одликован орденом Немањића за свој патриотски рад. Предлог упутити амбасади Републике Србије у Словачкој републици и кабинету председника Републике Србије у Београду.

 

Захтеви упућени Влади Републике Словеније:

 7. Недопустиво је да око 20.000 избрисаних жртава (од тога је преко 13000 протерано из Словеније и нису се могли вратити назад у Словенију) буду поново избрисани. Због тога не могу да буду обештећени ни по пресуди Европског суда за људска права и слободе.

Молимо Владу републике Словеније да поштује Европску конвенцију о људским правима и слободама и поступи по пресуди Уставног суда Републике Словеније и Европског суда за људска права и слободе у Штразбургу и у најкраћем року исплати обештећење свим избрисаним жртвама на основу пресуде Европског суда за људска права и слободе у случају Курић и остали од 26.јуна 2012 године.

8.  Снажно подржавамо напоре Срба у Словенији за добијање статуса националне мањине.

Захтев упућен СПКД Просвјета (Аустрија, Беч)

9. Безрезервно подржавамо иницијативу СПКД “Просвјета” Аустрија да Европски парламент усвоји резолуцију којом се 22. април проглашава даном сећања на српске жртве геноцида у Независној Држави Хрватској за време Другог светског рата.

 

Захтев упућен председнику Европског парламента Мартину Шулцу

 10. Недопустиво је да око 20.000 избрисаних жртава (од тога је преко 13000 протерано из Словеније и нису се могли вратити назад у Словенију) буду поново избрисани. Због тога не могу да буду обештећени ни по пресуди Европског суда за људска права и слободе.

Молимо, да Европски парламент истражи зашто се одлука Европског суда за људска права и слободе у случају Курић и остали од 26. јуна 2012 године не спроводи једнако за све избрисане жртве. Молимо Вас да Влади републике Словеније одредите рок до када све жртве избриса морају бити обештећене.

На конференцији су учествовали представници српских организација из пет земаља који својим потписом потврђују закључке конференције:

 

Србија –  др Небојша Кузмановић

Србија – Марко Лопушина

Аустрија – проф. Срђан Мијалковић

Аустрија – Зоран  Алексић

Словачка – Стане Рибич

Словачка – инг. Рајко Салихбеговић

Румунија – проф.др Александар Радован

Румунија –  др Рајко Корња

Словенија – генерал у пензији Милан Аксентијевић

Чешка – Јелена Ћирић

 

У Братислави 11.09.2015

Српски магазин

 

На овом линку можете да погледате српски магазин који је ве+ц два пута био емитован на националној телевизији СТВ 2.

 

http://www.rtvs.sk/televizia/archiv/7822/79039

Признање Марку Лопушини

НА управо завршеној Шестој конференцији “Медији у дијаспори” у Београду (23.октобра) , Марко Лопушина, репортер “Вечерњих Новости” и писац књига о српском расејању, добио је Медаљу “Светозар Милетић”. Ово високо признање доделило му је Удружење Срба из Словачке.

- Марко Лопушина је награђен за предан рад који траје 35 година на пољу пропагирања српске културе, духовности и повезивања српског народа у расејању. Он је творац књига у којима је све Србе света сакупио на једном месту – рекао је приликом доделе призања Стане Рибич, председник Удружења Срба у Словачкој, који је Србима изборио статус националне мањине и допринео да Влада Словачке недавно уврсти српски језик у Европску повељу језика националних мањина.

ФИЛМСКО БДЕЊЕ ДУШЕ

9. ФИЛМСКО БДЕЊЕ ДУШЕ

 

Сремски Карловци, недеља, 19.октобар 2015.

Текст и фото: Срђан Илић

Уз присуство аутора и гостију из Србије, Републике српске и Словачке, жири у саставу Божидар Зевчевић, филмски критичар из Београда, Тибор Вајда, редитељ из Новог Сада, и Алекандар Матић, драмски уметник и књижевник из Сремских Карловаца, одлучио је да додели три равноправна признања ,,Бдење Јакова Орфелина’’ 9.Карловачке манифестаије ,,Филмско бдење душе’’ Игору Чолку, редитељу из Сремске Митровице за филм ,,И ја постојим’’, затим Бранку Лазићу, редитељу из Бањалуке за филм ,,Бити или не Иван Хити’’ и Небојши Илићу – Илкету за филм ,,Пустоод’’ (Христифор Црниловић) из Власотинаца.

На овој манифестцији приказано  је укупно 19 документарних филмова (дугометражних – 4, средњеметражних – 7 и краткометражних – 8), наших аутора и аутора нашег порекла из Србије, Шпаније, Мађарске и Републике Српске а у оквиру пратећих програма ове Манифестације приказана су и три документарна филма са недавно одражаног Фестивала документраног филма у Самари (Русија) као и презентација  Фестивала  „Кратке форме“ из Горњег Милановца уз пројекцију 9 одабраних филмова свих жанрова.

Гостовање одабраних програма са 9.’’Филмског бдења душе’’ наставља се до септембра 2016. године а већ су и договорене пројекције су са домаћинима из Словачке, Мађарске, Румуније, Аустрије, САД, као  у Новом Саду и Пожаревцу до краја ове године.

Манифестација је организована и одржана уз помоћ Покрајинског секретаријата за кулуру и јавно информисање и Општине Сремски Карловци.

Стане Рибич, председник Удружења Срба у Словачкој и ко-сценариста филма ,,(не)ЗАБОРАВЉЕНИ’’ редитеља Срђана Илића (који је приказан у оквиру пратећег прорама),  нагласио је потребу наставка иницијативе да се ово велико спомен гробље српским јунацима и мученицима Великог рата коначно уреди по цивилизацијским и хришћанским обичајима: да се испишу имена свих жртава сахрањеним у Великом Медеру јер су ови за сада безимени јунаци  то заслужили од својих потомака и отаџбине након сто година.