Планиране акције

Србијa

Словачка

Cрпске новине

Интернетове новине

Српски радио

Поклоните 2% од пореза

Извор наде

Српски центар

ИЗВОР

ИЗВОР

 

Кад говоримо о музици српске популације, вокална традиција или народно певање се показује као најраспрострањенији вид њеног ширења од самих уметничких почетака до данас. Музичка вокална пракса је била најједноставнији и најприхватљивији облик музичког изражавања скоро сваког појединца и у свакој прилици. Била је састав свечаних прилика, као и свакодневице.
По дефиницији, фолклорна музика је продукт музичке традиције која се развија путем процеса усмене традиције. То значи, да почетак процеса стварања песме извршава појединац који је преноси усмено другима који својим импровизацијама доприносе њеном варирању и тако она постаје колективна творевина.
Класификација народних песама је сложена, јер може бити сагледавана са разних аспеката. Неке од група и подгрупа су подељене на основу певача – женске и мушке, неке по природи текста на епске и лирске, па постоје и поделе по намени – жетварски, сватовски, божћни, по територији итд.

Касније су доношене класификације у односу на музички тип, тј. сазвучне карактеристике – једногласне и двогласне, а у оквиру тога старија (певање на глас) и новија сазвучја (певање на бас). У двогласном певању увек постоји један водећи глас, који први започиње, док су остали пратња. Обе традиције, певање на глас и на бас су постојале истовремено и равноправно, а по правилу је у њиховом извођењу најчешће учествовало неколико певача истог пола. Постоје и разне врсте начина извођења песме са рефреном или без рефрена а такође и антифоно и респонзоријално певање. Антифони начин певања значи да песму изводе две групе певача наизменично, а респонзоријални, да појединац пева наизменично са групом певача која му музички „одговара“.
Женска певачка група „Извор“ је настала 2011. године у Братислави са жељом да негује српску традиционалну музику и такву врсту уметности приближи националној мањини Срба у Словачкој, као и припадницима других народности на поднебљу Словачке који су заинтересовани за уметност Балкана. Састав ове певачке групе чине младе жене, које се музиком баве професионално или аматерски, али пре свега са ентузијазмом да што боље прикажу културно богатство које су наследиле од својих предака. Музика којој су се посветиле потиче из разних региона Балкана које су певали Срби, а која је, као што је већ речено, преношена вокалним путем генерацијама до данашњег дана – тј. с колена на колено. Неке песме су традиционалне, али обрађене и прилагођене овом саставу, а неке се још певају по записима етномузиколога са аутентичним традиционалним звуком и по извођењу етномузиколошки прихваћеним извођењима певачких група из Србије, међу којима посебно место заузимају женске певачке групе Моба и Здравац.

 

ИЗВОР