Изложба о бомбардовању Новог Сада и Србије
У Бродзанима, малом месту близу Партизанског се налази дворац који је посвећен Александру Сергејевичу Пушкину. То је један од два дворца изван Русије /први се налази у Молдавији/ који су посвећени Пушкину. Он никада није долазио у Бродзане, али је долазила његова жена Наталија са децом која је посећивала своју сестру Александру која је била друга жена Густава Вогела, барона фон Фриезенхофа, тадашњег власника дворца.
Дуго година је дворац пропадао да би 1979 године добио данашњи изглед и намену. У дворцу се налази литерарни музеј посвећен Пушкину али и свим предходним власницима дворца. Данас је музеј део Словачке народне библиотеке из Мартина. У парку који је саставни део музеја су постављене бисте познатих словачких и руских писаца и уметника.
У овим прелепим просторима је 16.новембра отворена изложба о бомбардовању Новог Сада и Србије. 46 рамова са фотографијама је смештено у атријуму самог дворца.
У културном делу програма су нам се представили ученици Основне музичке школе из Бошана, Марцела Моравчикова /клавир/, Алица Безакова /флаута/, Адриана Бриндзова /флаута/ са наставницом Евом Цудраковом. Оне су нам свирале мелодије од К. Дебисиа, Ф. Шопена и Ј.С. Баха. После поздравног говора заменика градоначелника г.
Јана Гупке, хор места Бродзани под диригентском палицом Грете Шверцелове – Језнеј, нам је отпевао неколико песама. Аутор изложбе, Стане Рибич је приближио посетиоцима разлоге организовања ове изложбе. Луција
Матејевова је одрецитовала песму од Ђорђа Балашевића, „Само да рата небуде“. Препев песме је урадио Миро Демак.
Културни програм је модеровала Мгр. Ева Гершиова, директорица литерарног Пушкиновог музеја. По завршетку културног дела програма присутни су позвани да погледају изложбу. У истој сали је пуштен документарни филм о бомбардовању у трајању од 28 минута.
Изложба траје до 17. децембра