Планиране акције

Србијa

Словачка

Cрпске новине

Интернетове новине

Српски радио

Поклоните 2% од пореза

Извор наде

Српски центар

Чиме нас то хране

О чему пишу други…..

Написала: Споменка Милић
АЛАРМАНТНО  -ГМО
Ирена Барет
Фото: Дарко Дозет

Ирена Барет је лекар природне медицине и независни истраживач. Од ње смо чули већ доста тога о ГМО, али и о начинима чишћења организма од токсина (последица запрашивања „одозго” и уноса не баш органске хране).

* Укратко да поновимо какве нам опасности прете од ГМО…

- Ризици по здравље човека су научно доказани и веома озбиљни. Компаније које производе ова семена улажу милионе долара у приватне донације онима који имају моћ одлучивања на кључним политичким и научним позицијама. Многи од њих падају на животном испиту етике и морала.
Угрожено је и здравље земљишта и целокупног еколошког система који се загађује генетски модификованим материјалом из семена, полена, као и лишћа, цветова и коре који падају на тло. И то не само помоћу ГМО – ту је и запрашивање, које такође погодује опстанку нових врста.
Сва храна која је генетски модификована (биљног порекла, као и од животиња које су храњене ГМ сојом, кукурузом и другим), ГМ лекови, козметика која садржи ГМ материјал, затим ту је и ГМ памук за одело и другу употребу – све ово представља велики здравствени ризик и добро је бити обавештен о томе.

* Осим здравствених проблема, ту су и проблеми економске природе?

- При куповини ГМ семена сељак потписује уговор од око 40 страна, који често и не прочита – да пристаје на то да компанија нема никакву правну одговорност и да сељак нема право да тужи компанију за било какве последице у вези са ГМ семеном. Зар то не би требало да пробуди сумњу да произвођач зна да би нешто могло да пође по злу?
Данас нико не жели да купује генетски модификовану храну и сељак неће имати коме да је прода и када би изабрао да је узгаја. Свако би радије потрошио на куповину здраве, природне хране за своју породицу и управо у производњи органске хране из семена које није генетски модификовано лежи највећа зарада за произвођаче.
ГМО неће нахранити гладне, нити донети зараду пољопривредним произвођачима, нити је то напредак науке за добробит човечанства. Дејвид Сузуки, велики канадски научник и љубитељ природе, рекао је да је „свако ко вам каже да су ГМО безбедни или глуп, или – лаже”. Оно што вређа људско достојанство јесте да они који знају истину, корумпирани бизнисмени, политичари и научници – свесно обмањују необавештено грађанство.
Генетски модификовани организми не постоје у природи, они нису исто што и хибрид. ГМО настају у лабораторијама биотехнолошких корпорација, када се „генетским пиштољем” насилно мешају гени једне врсте са генима сасвим различите врсте, на пример – парадајза и рибе, или кукуруза и бактерије – што се никада не дешава у природи. Хибриди настају одабирањем родитеља унутар исте врсте, укрштањем између два парадајза или два кукуруза. Наше тело не препознаје генетски модификовану храну као природну и на њу реагује као на страно тело. Јављају се веома опасне алергијске и токсичке реакције. У Ирској је, на пример, настала епидемија алергија код деце у исто време када је био дозвољен увоз ГМ хране. Научници из целог света доказали су да генетски модификована храна покреће генетски рулет и да уношење овакве хране у човеку може да изазове хиљаде непредвидљивих мутација, измена на људском генетском материјалу. Ово делује као савршен злочин без доказа.

* На који начин ГМО штети организму?

- Неприродна комбинација гена у генетски модификованој храни је нестабилна творевина. На пример, гени бактерије Бациллус тхурингиенсис убацују се у кукуруз да би свака његова ћелија производила Бт токсин против инсеката. Када се такав генетски модификован кукуруз поједе, гени Бт бактерије који су убачени у кукуруз „прескоче” на корисне бактерије црева човека. На тај начин, до сада „добре” бактерије из цревне флоре почињу да синтетишу штетан Бт токсин у самом телу човека.
У научној студији “Изложеност трудница и фетуса генетски модификованој храни и придруженим пестицидима” у Квебеку (Канада) доказано је присуство Бт токсина у крви 93 посто трудница и у чак 80 посто у крви пупчаника новорођених беба. Бт токсин, између осталог, драстично смањује природни имунитет и повезан је са стварањем отпорности на антибиотике.

* Која су погубна дејства доказана?

- Између осталог, на огледним животињама доказана је директна веза између конзумације ГМ хране и појаве аутизма, а познато је да је учесталост аутизма у САД 1990. била 1: 250, а данас је је то већ један случај аутизма на 50-оро деце. Веома су забрињавајући научни извештаји да ГМО и глифосат из хербицида „раундап” или, како га код нас зову, „тотал” – изазивају карциноме, стерилитет, смањење и губљење функције тестиса, импотенцију, смањење мозга, Алцхајмерову болест, крварења на унутрашњим органима, инфективне неуролошке болести, аутизам и многе друге болести.
„Тотал” – хербицид који се данас користи код нас коришћен је и у Вијентаму. Глифосат из хербицида тотала – иста је материја која се користила у Вијетнамском рату као агент оранге! У једној кашичици земљишта постоји 1600 корисних бактерија и на њих може да се пренесе генетски материјал из новокомпонованог семена које у себи садржи информацију за производњу инсектицида-Бт токсина бактерије, тако да и ове корисне бактерије у земљи почну да производе опасан Бт токсин. Генетска информација за резистенцију на антибиотике такође може да се пренесе на бактерије земљишта и да доспе до човека и научници сматрају да је ово довољан разлог да се уведе мораторијум на ГМО. Запажено је да „тотал” изазива појаву нових, отпорнијих инсеката и супер корова.
Доказано је да је генетски модифиован суплемент Л-триптифан 1980-тих година убио 100 људи и узроковао болест код пет до 10 хиљада других. Занимљив је податак да кантина у корпорацији која производи ГМО не послужује генетски модификовану храну – на изричит захтев научника корпорације који ту раде!

* На који још начин конзумирамо генетски модификоване организме, а да то и не знамо?

- Научно је доказано да и животиње које су намењене за људску исхрану исто тако оболевају од ГМО као и огледни мишеви. Месо стоке која се храни ГМ сојом и другим генетски модификованим биљкама може да пренесе у ланцу исхране ризик по здравље и на човека. Такође, и сви животињски производи, као што су виршле, саламе, шунка, паштете, јаја, млеко, сир – потенцијално могу бити ризик по здравље, ако потичу од животиња које су одгајане на ГМО храни.
Млеко крава које су третиране генетски модификованим хормоном раста рбГХ (да би производиле више млека) изазива карцином дојке, простате, црева, плућа, садржи висок ниво антибиотика и гноја, а има смањену хранљиву вредност.
Било би добро да се обрати пажња и на генетски модификоване састојке и у козметици. Уљана репица (канола) је генетски модификована да производи високи ниво лауринске киселине која је кључни састојак у сапунима и детерџентима, и смањује трошкове произвођача. Уље од ГМ кукуруза, кукурузно брашно, лецитин, протеини – редовни су састојци козметичких препарата. Када се овакви састојци нанесу на кожу, могу изазвати бол, пликове, опекотине, црвенило очију, замућен вид а, уколико се удахну, осећај печења и бола у грлу, недостатак даха… Не можемо са сигурношћу знати да козметика коју купујемо не садржи генетски модификоване састојке, све док се то тестирањем у лабораторијама и не докаже.
Велики проблем представљају ГМ лекови и било би корисно знати да не постоји ниједна дугогодишња студија која би потврдила безбедност оваквих лекова. Студија објављена у ЈАМА журналу америчке медицинске асоцијације наводи да су генетски модификовани лекови два пута ризичнији од класичних лекова. Још 1982. одобрен је ГМ инсулин, а данас више од 250 врста ГМ лекова и вакцина у понуди доносе зараду од 3,2 милијарде долара. Неке од нежељених реакција на овакве лекове су повећана смртност, анафилаксија, карциноми, отказивање рада срца, мождани удар. Велики ризик представљају и отворене огледне парцеле на којима се узгајају ГМ биљке намењене изради лекова, на пример, оне које су модификоване генима сисара са биљкама које у себи садрже особине вакцина, или за производњу терапијских антитела, за шта се користи дуван.

* Има ли код нас чувеног Монсантовог кукуруза, отпорног на раундап?

- Ово нико са сигурношћу није у стању да потврди или негира док се не узму узорци и обаве одговарајуће анализе. Кукуруз се опрашује ветром и довољна је једна огледна парцела на отвореном или једна њива засађена са ГМО семеном да се загаде и остали усеви. У Мексику је, на пример, изгубљено 50 посто драгоценог старог семена још из времена Инка, јер је ветар разнео ГМО полен. Србија има велику шансу у производњи семена и склопљени су уговори са многим земљама, баш из разлога што наше семе није генетски модификовано. Шта би се десило са свим тим пословним шансама и угледом наших семенских института који су чувени у свету по квалитету ако би се и наше семе загадило?Ако се пажљиво погледа регистар сорти пољопривредног биља у Србији на сајту хттп://њњњ.агропрофил.рс/документација/Званицан_сортимент_пољопривредног_биља_воца_и_поврца_у_Србији.пдф , па упореди са каталогом сорти Пионеер у Србији – хттп://србија.пионеер.цом/Порталс/0/доцс/Пионеер_каталог_2011.пдф, са Регистрацијом Пионеер Хи-Бред сорти у ЕПА, САД, и при томе обрати пажња на технолошки сегмент ХX1, ХXРЊ, ХXX, YГЦБ, ЛЛ, РР2 – које су знак за генетски модификоване сорте, можете и сами доћи до одређеног закључка. ХX1, ХXРЊ, ХXX, YГЦБ су ознаке БТ сорти, тј. убачен је ген бактерије Бациллус тхурингиенсис, а ЛЛ и РР2 су генетски измењени на отпорност на хербициде („раундап” сорте). Ово су опажања технолога Александра Батричевића и наводе на размишљање. Да ли ово значи да је 41 сорта од 43 које су у понуди у Србији заправо и генетски модификована?
Сељаци су и сами приметили у чије њиве дивље свиње навраћају, а у чије неће ни да уђу, и по томе знају која је њива генетски модификована (ГМ). Животиње имају способност да осете и, када имају избор, никада не посећују ГМ усеве, јер по природном инстинкту то није храна за њих, него нешто од чега треба бежати. Канадски фармери описују мудрост веверица, ракуна, лосова и мишева и причају да, када се животињама да избор, увек поједу природна зрна а ГМ и не такну, чак и кад су гладни.

* Каква је роба на нашим пијацама, продавницама и у хипермаркетима?

- Вероватно би било најбоље када би се таква храна контролисала и на присутност ГМО. Добро је куповати од продавца кога познајемо и коме можемо да верујемо. При томе би било лепо када бисмо нашли прилику да поделимо наше знање о штетности ГМО са произвођачима, јер нису сви у прилици да буду информисани. Корисно је да подсетимо сељаке да је данас највећа зарада у производњи здраве хране, да имамо наше институте и да тамо могу добити семе са сертификатом. Само да их подсетимо – јер они то све знају – да обрате пажњу на порекло семена које користе. При томе, можемо да им пренесемо нашу молбу да третирају оно што је за продају исто као оно што је за њихову породицу. Могуће је да ће неко од купаца бити њихов будући зет или будућа снаја, а сигурно је да желе здраве потомке и зато је добро да износе на продају здраву храну. Сви смо ми једна велика породица, а ако у прошлости сељак није био поштован као што то заслужује, његово време долази. Грађани све више увиђају колико труда и рада треба уложити у производњу здраве хране и расте увиђавност и поштовање према вредним сељацима који су стуб ослонац ове земље.
Све што се у продавницама нуди у кесицама и кутијицама у себи садржи кукурузни сируп, скроб, састојке од соје, лана, памука, који могу бити ГМ, јер питање је одакле је њихово порекло и да ли се при контроли квалитета увозне хране обављају анализе и на генетски модификоване састојке.
(наставак у следећем броју: Како сачувати аутохтоно семе нашег поднебља)

Одбрана српске шљиве од медено-слатке ГМО

Др Ралф Скорза (САД) недавно је на Пољопривредном факулету у Земуну одржао предавање о предностима генетски модификоване „медено-слатке” шљиве, отпорне на вирус шарке (хм, Американци нашли нама да продају спрски „бренд”…).
- Министарство пољопривреде САД, УСДА и америчка амбасада организују предавања на пољопривредним факултетима и лобирају да ће њихови „светски научници” спасити српску пољопривреду. Запрашивањем аеросолима и Теслином технологијом коју су злоупотребили кроз систем ХААРП, ти „светски научници” по налогу финансијера изазивају суше, поплаве, болести биљака. Већ су припремили генетски модификована семена отпорна на сушу и воћке отпорне на вирусе. Каквог смисла има куповати генетски модификована семена која ће некога нахранити да би се онда разболео? Здрава логика све то може да повеже и да разуме. Ко контролише храну – контролише и свет. На берзи се зарађују огромне паре када знате који усеви ће родити а који подбацити, због тога што имате увид како ће се дизајнирати време запрашивањем. Вештачки створене временске прилике утичу на богату или пропалу летину.
Када се све ово зна онда можете да разумете речи професора којег су довели из Вирџиније да прича о “медено-слаткој” генетски модификованој шљиви које је дизајнирана да буде отпорна на вирус шарке (по цену стерилитета и тумора онога ко је једе).

* Како је изгледало предавање?

- Речено је да не треба да осећамо одбојност према науци која ствара генетски модификована семена, да је посматрамо као науку а не нешто што је повезано са интересом приватних компанија које су власници семена. Тако је, на пример, „медено-слатка” у вези са друштвеним сектором. Затим је прочитао коментаре на сајту Министарства пољопривреде САД где њихови грађани кажу: „Молим вас, дајте човечанству шансу да има ову дивну шљиву која ће нахранити гладне”. Сам професор навео је да они у Калифорнији могу да уживају у овој шљиви, па зашто и у Србији не би уживали у њој (?!) Постоје огледна поља овакве шљиве у Русији, Пољској, Румунији и Чехословачкој (није обавештен да се држава сада зове Словачка) и да ће на основу истраживања које су обавили у Словачкој тражити од ЕУ да одобри „медено-слатку” за људску употребу, као и у САД.
На то су сами професори који су били у публици рекли да су и у Србији дозвољена огледна поља са генетски модификованим сортама. Као одговор на то професор је напоменуо да постоје фондови које су наменили за истраживачки рад. Деловало је као да публика већ замишља себе у Вирџинији, професор је имао све присутне на својој страни. Додао је да већ има колегиницу у Чачку коју је управо посетио, а са којом сарађује већ дуже време. Остало је нејасно да ли су калемили наше пожегаче са генетски модификованим материјалом и, ако јесу, да ли је неко радио тест на загађење домаћих сорти ГМО поленом.

* Да ли сте ви ту поставили нека питања?

Љубазно сам поставила три питања:
1. Шта Ви мислите о студији из 2006. коју је обавио Универзитет Западног Онтарија у Канади, где се наводи забринутост да мали РНК молекули, присутни у генетски модификованом материјалу „медено-слатке”, изазивају агресивни тумор јетре који брзо напредује код огледних мишева који су храњени овом шљивом?
Одговор: Мишеви нису исто што и људи. Осим тога, мишевима су убризгавали овај материјал, а људи једу шљиву и РНК се разгради у желуцу.
2. Научнике брине то да би лишће, кора, цветови када падну са генетски модификоване шљиве могли да загаде корисне бактерије геном који је отпоран на антибиотике. Тај ген за отпорност могао би да измени и друге бактерије и вирусе и да, тако измењени, нападну генетски модификовану шљиву која против мутираних микроорганизама нема никакву заштиту. Шта би сте ви могли да кажете о овоме?
Одговор: У земљи већ постоје бактерије отпорне на антибиотике.
3. Да ли постоје дугорочне научне студије које би потврдиле да је ефекат на човека безбедан?
Одговор: Да ли ми радимо студије на човеку? Не, ми не хранимо људе шљивом. То се не ради тако, треба да слушамо науку. Контролно тело у ЕУ које би дозволило ову шљиву погледаће шта смо ми радили са шљивом и, ако је то безбедно, онда је и шљива безбедна…
После оваквих одговора било би јасно да ту нешто не штима. Кажу да је у природи човека да чини лоша дела, не зато што жели да буде лош, него зато што верује да ради добру ствар. Наметнуо се утисак да професор зна да то није безбедно по здравље човека и да нам ипак тако нешто нуди, јер мисли да ради добру ствар.
Добила сам утисак да је ово превише лак посао за амерички лоби, нико од образовне елите на предавању није устао да постави питање о здравственој безбедности генетски модификоване шљиве, просто невероватно!
Следеће гостовање било је у Бања Луци где су се већ, како чујем, јавили заинтересовани сељаци који су заборавили како су њихови дедови третирали вирус шарке, па им је било лако поклонити причу о „медено-слаткој” – тако да је прихвате.

Чувајмо старо семе
Како се борити? Наравно – очувањем домаћих, аутохтоних врста. Ово, наравно, некоме не одговара…

-Биотехнолошке корпорације гаје амбиције да имају стопостотно власништво над свим семенима у свету, па им је циљ да униште стара семена и загаде својим генетским модификацијама сва друга семена, како би имале право приватног власништва на њих – да би имали потпуну контролу над храном. Да не бисмо изгубили наше старо семе пред загађењем генетски модификованим поленом и другим путевима преношења, потребно је да га пронађемо и сачувамо.

* Зашто је биолошка разноврсност важна?

- Јер су та стара семена прилагођена овом поднебљу и способна да преживе. У разноликости биљних врста увек постоји она која је отпорна и која ће родити. Аутохтоно семе се рађа природним путем, без било какве интервенције човека – ради се о опрашивању ветром и инсектима, по законима природе.
Губитак разноликости сорти семена значио би катастрофу какву не можемо да замислимо. На пример, 1840-тих година у Ирској завладала је масовна глад, зато што су гајили свега неколико врста кромпира које су пропале – јер нису биле отпорне.
Разнолики биљни свет је кључан за наш опстанак, док нам генетски инжењеринг намеће монокултуре, једнолике биљне врсте које, ако се појави штетни фактор, могу да не роде, а неће бити многих других које би могле да роде.

* Каква је тренутна ситуација код нас у вези са аутохтоним врстама?

- Чињеница је да смо некада имали богат биодиверзитет, што је и логично на овако плодној земљи и повољном поднебљу. Све већом комерцијализацијом пољопривредне производње дошло је до нестајања традиционалних сељачких башти, воћњака и повртњака, па је изражена опасност од губљења старих сорти. Гашењем села са једне стране и увођењем модерне технологије, са друге, генофонд старих сорти је изгубљен. Зато је необично важно да се угледамо на модел пројекта који је остварио Институт у Сомбору 2007, када су школску децу мобилисали да из својих башта и из башта својих бака и деда сакупе разноврсна семења. Овако нешто могуће је и по целој Србији. Акција је била веома успешна, деца су са пуно ентузијазма сакупила више од 5.000 примерака семена међу којима је било много старих сорти: пасуљ, паприку, боранију, кукуруз кокичар и шећерац, црни лук, салату, бундеву, бели лук, тиквицу, краставац, парадајз, дињу. Пронашли су и боб, рицинус, лан, семе метле, бамије, рогача, леблебије, хељде, чичоке, кудеље…

* Где се још код нас чувају аутохтоне врсте нашег поднебља?

- Рецимо, у колекционом засаду јабуке Пољопривредног факултета у Новом Саду чува се преко 130 аутохтоних сорти са подручја Балканског полуострва. Неке од старих сорти јабука су будимка, стара одомаћена сорта, миросаљци, ђулица, кожара, зеленика, кабларка, бихорка, кисељаја, муслимка, позна колачара, крстовача, стрекиња, шарунка, шуматовка и ваљника. Ту су и каменица и зејтинка, бабовача, краљица, летња из Гроцке, петровача, „Поп Миладин”, самониклаја и синлија.

* Како на пијаци препознати добар и здрав производ?

- Голим оком, мирисом и додиром није могуће са сигурношћу проценити да ли је неки производ здравствено безбедан. Најбоље решење је упознати произвођача. Обилазак сељака и договор о куповини производа директно са малих породичних фарми био би најбољи начин препознавања доброг производа за једну породицу. Ако немате прилику да купујете из малих башти директно од сељака, онда бирајте поврће различитих боја, величина и облика, што је и природно, јер у природи не постоји све исто. Разговарајте са продавцима, питајте одакле је семе и колико пута је прскана башта.

* Ко су људи који и данас чувају домаће семе?

- Мала забачена села су наши чувари семена. Много младих се у ова времена финансијске неизвесности враћа на село и много њих разуме да је органска пољопривреда бољи пут, па ће, верујем, и сачувати стара семена на која наиђу, уместо да купују семена непровереног порекла. Наша група на Фацебооку „Стоп ГМО у Србији” успела је да популарише повратак на село и поштовање према старом семену. Тренутно је 4.600 села између опстанка и нестанка. Има смисла да у оваквој ситуацији размислимо о могућности повратка на село и очувања плодне ораница, старе башта и воћњака са аутохтоним сортама. У Србији постоје банке семена које не продају семена већ их само чувају. Недавно смо са члановима наше Фацебоок групе Стоп ГМО у Србији били у посети Институту у Сомбору који је успео да сачува стара семена, да сазнамо о њиховом труду и да видимо њихову презентацију.
Били смо и у колективној посети и на фарми Јанова код Вршца, код домаћина Зорана Петрова. Он се вратио са породицом из Норвешке и на имању негује петоро своје деце и живи од пољопривредне производње. Рекао је да је ту због здраве хране коју није могао да има у Норвешкој. Започео је биодинамичку производњу – узгаја аутохтоне сорте и расе, јер су оне издржале проверу времена. Осим биљака, ту је и стара раса крава „буша” која живи 20 година, храни се природно, оним што расте на фарми и има 15 лактација – може да отели 15 телади. Видели смо расе живине попут банатских голошијана, сомборске капорке, кокошке које носе и зими јаја, а ту су свиње мангулице, којих још има по Банату.

* Постоји ли још неко место које сте групно посетили?

- Обишли смо и биобашту Мариане Лелее, која је инжењер заштите биља и живи у селу Тораку. Створила је 17 ари богате биолошке разноврсности у биобашти иза своје куће, где гаји храну за потребе своје породице, без употребе пестицида. Причала нам је како она доживљава башту са пуно поштовања према природи, као спој земље, човека и неба. Осим поврћа, воћа, винове лозе, ту су лековите и зачинске биљке, цвеће, а свуда влада хармонија између биљака-пријатеља. Креирају се природни услови и у току целе године башта је зелена. Видели смо биљке попут рузмарина, першуна, паприке, босиљка разних боја који штити паприку од беле мушице. Ту живи и калопер, матичњак, жалфија, селен, лаванда, оригано, рабарбара, блитва. Купус и парадајз се међусобно штите. Кадифице су „апотекари” у башти, јер удаљавају нематоде – штеточине корена биљака. Ту су и цветови који привлаче корисне инсекте који опет нападају штетне инсекте – рецимо – далија. Видели смо декоративни пасуљ, чичоку, кромпир. У свом мини пластенику Мариана има пуно старих сорти које чува с љубављу. Подсетила нас је на то да свака болест има своју биљку која је лечи, а ако не почнемо да се бринемо о земљи како треба, упозорила је – постаћемо Сахара.

*Шта да чине људи који живе у градовима и немају своје парче земље?

- Може се направити тзв. зелени зид – када вертикално на зид просторије у кући монтирамо носач за неопходну количину земље и биљке или, ако се ради о хидропоници – за систем узгајања на води. Уколико је некоме потребна помоћ у вези са овим може слободно да ми се обрати.
Башта може бити и на терасама, на равним крововима зграда. Може се ставити изолациони материјал који ће помоћи да подлога не пропушта влагу, па се на то нанесе земља, или направити дрвени сандуци у које би се насула земља. На Куби су, на пример, веома популарне комуналне баште по градовима, где се у једном граду узгаја све што је његовим становницима потребно.

* Имате ли идеју како се може постићи да произвођачи буду задовољни (финансијски), а храна здравија?

- Моје је мишљење да би подстицаји за оживљавање села препородили ову земљу. А уколико бенефиције од стране државе изостану, важно је да се самоорганизујемо и да остваримо личну везу са малим произвођачима здраве хране, да их не препустимо неправедној конкуренцији у којој немају шансе.
Моја кћерка је једном приликом у разговору, још пре неколико година, споменула да би кооперативне продавнице органске хране биле добро решење и да би било добро да се да се тако нешто предложи и грађанима у Србији. Моја кћи живи у Канади, али није заборавила отаџбину. Углавном, идеја је да се сви који то желе од произвођача и купаца удруже у кооперацију. Најбоља продавница органске хране у Канади јесте „ко-оп” Биг царрот (Велика шаргарепа – алузија на Биг Аппле – Велику Јабуку, односно – Њујорк). У почетку је то била мала продавница коју је отворила група пријатеља који су сакупили новац и отишли на органску фарму да купе шта су могли за ту суму. Донели су робу у продавницу а већ су имали наруџбине купаца. Даље су се купци између себе организовали и свако је уплатио одређену суму новца продавници на почетку месеца и предао листу са наруџбином. Онда су власници продавнице са тим парама обишли локалне фарме и донели наручену робу која није дуго стајала, јер је већ имала купце који су је чекали. Временом је ова продавница прерасла у место где можете купити најквалитетнију и најразноврснију робу, захваљујући узајамној подршци и кооперацији обичних грађана.
Волела бих да у Србији најквалитетнија храна не оде само за извоз, да не будемо као Африканци који за богатог газду производе квалитетну органску храну, а сами једу УСАИД генетски модификовано кукурузно брашно и пиринач.
Свакако, произвођачи могу да зараде извозом али, исто тако, могу да зараде и пласманом на домаће тржиште, под условом да су цене за домаћег купца приступачне, тако да могу да продају све што произведу – па ће се наћи и зарада у великом волумену јефтине здраве хране.

* Како ви лично набављате органску храну?

- Узгајам је сама или купујем на оближњем селу од оних које познајем. По угледу на професорку Бранку Лазић и Мариану Лелеу, направила сам биобашту без пестицида, у којој биљке чувају једна другу.

* Како очувати здравље – и ментално и физичко?

- Окренимо се својој породици, јачајмо пријатељства са својом децом, родитељима, са својим супружником. Никоме није лако у ове дане, добро је да покажемо узајамно разумевање, подршку у кругу породице, да позитивним примером будемо узор. Покажимо разумевање према људима око нас, помозимо им да отворе своје видике.
Села у својим баштама још увек имају стара семена која злата вреде, старе сорте воћа, земљу која није прскана и идеална је за производњу здраве хране. Колико су стара семена драгоцена за очување биолошке разноликости, историје једног народа и опстанка говори и податак да је др Вандана Шива из Индије основала „универзитет бака” јер, по традицији, жене су те које спасавају и чувају семена. Успела је да сачува хиљаде старих семена од загађења са ГМО, да их умножи и подели бесплатно вредним сељацима који ће за узврат поделити своје семе са још два произвођача. По узору на Институт у Сомбору можемо заједно сакупити стара семена по целој Србији и сачувати од нестанка.
Сада је тренутак да се свако од нас замисли над могућношћу да се врати на своју дедовину и да узгаја природну храну. Много села данас даје земљу за џабе ако неко има вредне руке и жељу да ради. Многа стара домаћинства радо би дала земљу у закуп.
На много тога што се дешава ми обични мали људи можда и не можемо да утичемо сад и одмах. Нисмо у могућности овога часа наведемо авионе да нас не запрашују токсичним аеросолима нити да тренутно зауставимо незаконито присуство генетски модификоване хране у Србији. Добро је да радимо оно што можемо, да пишемо писма Влади да нас заштити од геноцида и да захтевамо да одбрани народ који нестаје од запрашивања и ГМО.

ММФ против Србије

На нама је да се свим силама боримо да одбранимо мале произвођаче хране тако што ћемо куповати здраву храну од њих, а да они ни по коју цену не заложе своју земљу за кредите или је продају. Ево зашто: пред вратима Србије је „тројански коњ” – СТО и ММФ са добро уиграним сценаријем. Почеће се увозом јефтине робе – из држава које дају бенефиције својим пољопривредницима, па је таква (ГМО) храна много јефтинија од оне која се производи у Србији, где држава нема финансијску моћ да у истој мери помаже домаће произвођаче.
Онај ко покуша да опстане, биће наведен да узима кредите од ММФ. Постоји израз који описује ММФ: „Даће ти новац, а узети од тебе читаву Амазонију”. Када се људи увуку у дугове, нема начина да задрже своју земљу и кућу и постаће дужнички робови. Тако земља прелази у руке корпорација, а грађани, у овом случају, Србије – у још веће сиромаштво.
Под овако неправедном конкуренцијом нестају мали произвођачи. У том случају, имаћемо само увозну ГМО храну коју производе велике корпорације, а здрава храна коју би велике компаније евентуално производиле у Србији ишла би за извоз елити, јер је нико овде не би могао да приушти. Уласком у СТО држава губи сву контролу над приватним корпорацијама и ми више нисмо слободни људи.

* Како у свему томе ипак остати слободан?

- Једини слободан човек данас је сељак који има своје парче земље и може сам да производи све што му је потребно за живот и не зависи ни од кога!
Попис пољопривредних произвођача који је у току није нимало наиван. Можда је интерес грађана ове земље на првом месту али – шта ако није тако? Зашто баш у тренутку када се очекује улазак у СТО? Коме је важно да има прецизну базу података о произвођачима хране? Онима који желе да контролишу храну. Ко контролише храну контролише и свет. Пратите новац, ко финансира попис, УСАИД? Интереси САД преко ЕУ?
По већ виђеном, може доћи до тога да ће сваки произвођач морати да тражи дозволу да производи одређену врсту хране. Биће речено сељацима шта могу, а шта не могу да производе. Крајњи циљ је да сва производња хране пређе у руке корпорација и да се мали произвођачи униште конкуренцијом. У САД је малим фармерима дозвољена искључиво производња хране за сопствене потребе, а све преко тога се одузима.
Попис пољопривреде Србије, први након 1960. године, почео је 1. октобра, а требало би да до 15. децембра обухвати између 750.000 и 800.000 пољопривредних домаћинстава. Обухватиће породична пољопривредна газдинства, привредна друштва, земљорадничке задруге, пољопривредна предузећа и предузетнике који се баве аграром. Попис пољопривреде спровешће 6.200 пописивача а, како је најављено из Републичког завода за статистику, „циљ је да ниједан педаљ земље и ниједно грло стоке не остане непописано“ ?!
Циљ ММФ је да колатерализује зајам са земљиштем. Хармонизацијом закона, земља сељака постаје премиса – а не власништво. По таквом закону премиса нема заштиту, као и земљиште. Када људи изгубе право на власништво своје куће и земље – постају робови сиромаштва. Ово је мисија ММФ у акумулацији богатства света и остваривању потпуне контроле.

Чишћење организма
* Шта се још може учинити да бисмо остали здрави у свету загађеном прскањем са неба, пестицидима, хербицидима и ГМО?

- Можемо свакодневно штити свој природни имунитет глином и зеолитом, узимати свеже цеђен сок црног грожђа и ароније (овако свеже исцеђен може и да се замрзне у пластичним боцама и сачува да се узима и преко зиме), да се из тела избаце полимерска влакна, сребрну воду да бисмо се заштитили од бактерија, вируса и гљивица из запрашивања. Зелени сок младе траве пшенице уноси кисеоник и хранљиве материје, у тренутку када осећамо хронични умор, јер влакна из запрашивања користе гвожђе из наших еритроцита. Овај сок, како је то научно доказано, може довести до опоравка људских гена.

Чланак преузет из часописа Треће око број 596