Планиране акције

Србијa

Словачка

Cрпске новине

Интернетове новине

Српски радио

Поклоните 2% од пореза

Извор наде

Српски центар

ДРУГИ ПИШУ О НАМА

написао: Властимир Вујић

Објављено: www.vidovdan.org

Власта Вујић: Председник Србије у Словачкој републици

 

И  ако  је  у  најмању  руку  стара  колико  и  Краљевина  Угарске,  историја  Словака  и  Срба,  није  оптерећена  ниједним  лошим  искуством,  нити  има  и  један  негативан  стереотип.  Доследност,  што  је  у  историји  Средње  Европе  крајње  необична  одлика,  створила  је  између  две  нације  врло  снажне  везе,  које  не  само  да  се  поштују,  него  и  надграђују  до  дана  -  данашњег.  Словачка  мањина  има  одличан  однос  према  српским  институцијама  и  држави  Србији,  а  Београд  веома  добру  сарадњу  са  Националним  саветом  Словака  у  Србији.  Реципрочно,  Братислава  не  признаје  тзв.  „републику  Косово“  и  чврсто  уважава  интегритет  и  територијални  суверенитет  Републике  Србије  на  делу  њене  територије  на  Косову  и  Метохији,  а  3.  фебруара  2010.  године  признала  је  Србима  и  статус  13.  националне  мањине  у  Словачкој,  чиме  је  око  2.650  Срба,  колико  их  данас  у  тој  држави  има  (концентрисаних  у  три  региона  -  братиславском,  нитранском  и  кошичком)  -  стекло  заштиту  и  кроз  Међународно  право  и  међудржавне  споразуме.

Прва  званична  посета  председника  Србије  Словачкој    22.  јануара  (претходно  су  се  Томислав  Николић  и  Иван  Гашпарович  састали  у  септембру  2012.  на  маргинама  заседања  Генералне  скупштине  УН  у  Њујорку)  показала  је  да  је  председник  Николић  и  нова  администрација  у  Београду  за  свега  осам  месеци  направила  значајнији  напредак  на  путу  евроинтеграција  Србије  (који  Словачка  снажно  подржава),  него  што  је  то  режим  Бориса  Тадића  урадио  у  целој  претходној  деценијској  владавини!

„Словачка  ће  се  свим  средствима  борити  да  се  према  Србији,  као  што  то  важи  за  све  остале  државе  које  желе  да  уђу  у  Европску  унију,  примењују  искључиво  критеријуми  који  су  претходно  дефинисани,  а  не  да  се  Београду  увек  испостављају  неки  нови  услови“,  рекао  је  председник  Словачке  Гашпарович  током  разговора  с  Николићем  (акредитацију  за  праћење  Николићеве  посете  имале  су  три  словачке  медијске  куће -  „Правда“,  „Хосподарске  новине“  и  информативна  телевизија  „ТА – 3“),  који  је  нагласио  да  Словачка  пружа  две  драгоцене  подршке  Србији.  „Једна  је  на  њеном  путу  ка  Европској  унији,  а  друга  је  да  се  договори  са  Албанцима  на  Косову  и  Метохији  и  да  одбрани  оно  што  би  свака  држава  одбранила,  а  то  је  суверенитет  и  територијалну  целовитост“,  истакао  је  Томислав  Николић.

После  „tet a tet“  сусрета  Гашпаровича  и  Николића  (на  којем  је,  између  осталог,  речено  и  то  да  -  досадашње  економско  партнерство  није  било  на  нивоу  пријатељства  две  земље  и   наглашено  да  су  управо  привреда  и  економија  простори  у  коме  ће  се  даље  развијати  сарадња  Словачке  и  Србије),  одржана  су  два  пленарна  састанка  државних  делегација  и  потписани  по  један  Споразум  и  Меморандум  који  су  (у  присуству  двојице  председника  држава),  оверили  шефови  дипломатија  Мирослав  Лајчак  и  Иван  Мркић.  Реч  је  о  Споразуму  за  међународни  друмски  превоз  путника  и  робе,  односно  Меморандуму  о  разумевању  за  спровођење  пројекта  вредног  20  милиона  евра  између  српске  компаније  „Гоша – Куршумлија“  и  „ГГЕ“  из  Братиславе.

Посебно  свечан  чин  одвијао  се  у  резиденцијалним  одајама  словачког  шефа  државе  (у  којима  је  у  част  прве  званичне  посете  новог  председника  Србије  приређена  и  изложба  српског  сликара  светског  гласа,  Сомборца  Саве  Стојкова).  Томислав  Николић  у  палати  „Грашалковичов“  уручио  је  словачком  председнику  Орден  Републике  Србије  другог  степена  (којима  се  одликују  председници  држава  или  влада)  за  заслуге  у  развијању  и  учвршћивању  мирољубиве  сарадње  и  пријатељских  односа  између  две  земље.

А,  колико  је  седамдесет двогодишњи  Иван  Гашпарович  (некадашњи  професор  предмета  „Кривично  право“  на  братиславском  Правном  факултету,  коаутор  Устава  Словачке  из  1991,  седам  година  члан  партије  ХЗДС  Владимира  Мечијара,  од  1998.  до  2002.  председник  државног  Парламента,  а  потом  први  председник  Словачке  који  је  два  пута  заредом  биран  на  ту  функцију)  пријатељ  Срба  говоре  бројни  примери  његових   акција.  Од  техничке  и  материјалне  помоћи,  до  социјалне  и  хуманитарне  (посебно  Србима  на  Космету!)…  Дипломатској  јавности  и  политичким  аналитичарима  у  Европи,  међутим,  посебно  је  „засметао“  последњи  у  низу  Гашпаровичевих  председничких  потеза,  његов  бањалучки  „брифинг“  током  посете  Републици  Српској  и  преговора  са  Милорадом  Додиком  у  децембру  прошле  године.  Садашње  односе  Републике  Српске  и  Федерације  БиХ,  председник  Гашпарович  упоредио  је  са  оним  од  пре  две  деценије  између  Чешке  и  Словачке,  када  је  због  неодрживог  стања  у  заједничкој  земљи  „плишани  развод“  (без  референдума)  био  исправан  и  једини  могућ,  јер  би  до  поделе  -  кад  тад  дошло!  Свету  је  је  тада  показано  да  мирно  и  без  свађе  може  да  се  подели  једна  држава!

…На  ову  Гашпаровичеву  изјаву,  у  БиХ   бурно  су  реаговали  једино  представници  Бошњака  (не  и  Хрвата  у  заједничкој  федерацији!).  Председник  Словачке  није  им  директно  одговорио,  већ  је  јавно,  путем  медија  -  правно  само  заокружио  свој  изречени  став.  „Односи  након  20.  година  од  разлаза  Чешке  и  Словачке,  без  обзира  на  страначке  дресове  моменталних  премијера  и  влада  (у  Прагу  је  на  власти  евроскептична  Грађанска  демократска  странка  премијера  Нечаса,  а  у  Братислави  од  прошле  године  социјалдемократска  влада  премијера  Фица,  која  се  декларише  као  изразито  проевропска),  максимално  су  коректни  уз  координиране  ставове  уочи  европских  самита  и  с  низом  могућности  за  заједничке  пројекте,  јер  обе  земље  желе  да  буду  део  функционалне  Европе  која  ће  бити  конкурентна  у  глобалним  размерама“!  -   образложио  је  председник  Иван  Гашпарович  своје  компаративно  поређење  РС  и  ФБиХ  са  Чешком  и  Словачком,  закључујући  да  су  недавно  чешка  и  словачка  влада  први  пут  од  распада  Чехословачке,  одржале  и  заједничке  седнице!  То  је  урађено  у  Ухерском  Храдишту  (на  југу  Чешке),  а  потом  у  Тренчину  са  словачке  стране,  у  жељи  да  потврде  изузетност  узајамних  односа  без  обзира  на  распад  заједничке  домовине  1993.  године!

Из  Братиславе

ВЛАСТИМИР  ВУЈИЋ

Антрфиле  први

Економски односи Србије и Словачке

И  на  плану  билатералне  трговинске  размене  Београда  и  Братиславе,  донедавни  режим  Бориса  Тадића  оставио  је  бројне  дубиозе.  Укупна  двосмерна  трансакција  у  2012.  години  износила  је  360,8  милиона евра  и  за  80,8  милиона  већа  је  него  годину  дана  раније.  Суфицит  је  међутим,  остварен  тек  у  другом  и  трећем  прошлогодишњем  кварталу  (када  је  СНС  формирала  власт  и  Томислав  Николић  преузео  функцију  председника  Србије!).  Српски  извоз  у  Словачку  у  том  периоду  износио  је  183,4  милиона  евра,  и  у  односу  на  2011.  годину  забележио  је  раст  већи  готово  за  трећину  (30,4 одсто).

У  посматраном  периоду  најзначајније  робе  у  извозу  били  су -  сетови  проводника  за  паљење  и  остали  сетови  за  возила,  катоде  и  секције  катода  од  бакра,  јестиво  уље  од  сунцокрета,  бели  шећер  у  чврстом  стању  и  легуре  алуминијума,  док  су  увезени  -  телефони  за  мрежне  станице  (учешће  овог  артикла  у  укупном  увозу  из  Словачке  износило  је  чак  18  одсто),  делови  котлова  за  производњу  водене  и  друге  паре,  кокс  и  полукокс  од  каменог  угља,  хартија  и  картон,  односно  бензински  аутомобили  (чији    увоз  је  преполовљен,  а  учешће  је  износило  свега  2,11 одсто).

Прва  словачка  инвестиција  у  Републици  Србији  била  је  куповина  издавачке  куће  „Култура“  из  Бачког  Петровца  чији  данашњи  власник  је  компанија  „Неографија“  из  Мартина.  Почетком  2007.  године  „ЖОС“  из  Трнаве  по  цени  од  1,8  милиона  евра  (и  с  обавезом  инвестиционог  улагања  два  милиона  евра)  купио  је  Фабрику  шинских  возила  „Гоша“  из  Смедеревске  Паланке.  У  новембру  2010.  године  за  5,4  милиона  евра  (и  обавезу  да  инвестира  додатних  три  милиона  с  циљем  покретања  производње   вагона  за  извоз  у  Русију,  Немачку  и  Аустрију)  „Татравагонка“  из  Попрада  купила  је  суботичко  предузеће  за  пројектовање,  производњу  и  оправку  шинских  возила  „Братство“.  Компанија  „Аква  терм  инвест“  уложила  је  шест  милиона  евра  у  изградњу  прве  фазе  Аква  парка  у  Бачком  Петровцу  који  је  започео  у  априлу  прошле  године,   а  након  завршетка  друге  фазе  запослиће  око  600 радника  (укупно  планирано  улагање  у  комплетан  пројекат  износиће  преко  22  милиона  евра).  Компанија  „Енеско“  из  Банске  Бистрице  у  првом  кварталу  2012.  године  почела  је  изградњу  прве  од  четири  термоелектране  на  биогас  у  индустријској  зони  у  Бачу  (радови  ће  бити  завршени  за  два  месеца,  крајем  марта  2013,  и  биће  упослено  25  нових  радника),  Словачки  „ГГЕ“  (као део  конзорцијума)  потписао  је  протокол  са  ЈП  ЕПС  и  градом  Новим  Садом  о  покретању  разговора  за  модернизацију  и  проширење  когенерационе  јединице  Термоелектране – Топлане  (ТЕ-ТО)  у  највећем  граду  на  северу  Србије,  Новом  Саду  (прва  фаза  пројекта  вредна  је  240  милиона  евра,  укупна  340  милиона,  док  ће  се  капацитет  ТЕ-ТО  проширити  на  400  MW  електричне  и  300  MW  топлотне  енергије.   Највреднији  пројекат  биће  свакако  изградња  развојног  гасовода  Александровац – Брус – Копаоник – Рашка – Нови Пазар – Тутин,  за  чију  је  градњу  словачка  компанија  „Еврофраме“  у  мају  2012.  године  потписала  уговор  са  Србијагасом!  Висина  уговора  је  54  милиона  евра,  гасовод  ће  бити  дугачак  175  километара  (од  којих  ће  67  километара  садржати  високи  напон,  а  54  километра  пречник  цеви  биће  219  милиметара,  док  ће  капацитет  износити  100.000  кубних  метара  по  часу).  Окончање  радова  планирано  је  у  року  две  године  од  тренутка  започињања,  а  пројектом  ће  дефинитивно  бити  омогућена  гасификација  целокупне  регије  Копаоника и  комплетно  снабдевање  гасом  домаћинстава  у  Брусу,  Рашкој,  Новом  Пазару,  Тутину,  Лешаку,  Звечану,  Косовској  Митровици  и  Зубином  Потоку!

За  крај  посебно  треба истаћи  и  ово.   Политички  архивиран  „жути  картел“  предвођен  Борисом  Тадићем  за  10  година  своје  јалове  владавине  Србијом,  у  Словачку  (као  претходно  и  у  Мађарску),  није  успео  да  уложи  ни  један  једини  -  евро!!!  Дакле,  ниједна  компанија  из  наше  матичне  земље,  није  ништа  инвестирала  у  Словачкој.  И  улог  и  профит,  за  време  владавине  ДС  били  су  -  чиста  нула!

Антрфиле  други

Удружење Срба у Словачкој

Једанаест  година  Удружење  Срба  у  Словачкој  радило  је  као  цивилна  организација  и  водило  политичку  битку  за  добијање  статуса  националне  мањине  (помоћ  и  подршка  у  том  тренутку  владајућих  у  Србији,  Демократске  странке,  и  кад  је  о  овој  акцији  реч  -  потпуно  је  изостала!?).  Садашњем  председнику  Удружења,  Станету  Рибичу,  да  Срби  остваре  свој  циљ,  максимално  је  помогао  нико  други  до  ондашњи  потпредседник  словачке  владе,  а  данас  министар  школства,  науке,  истраживања  и  спорта  Душан  Чаплович  (чији  су  преци  пореклом  из  Ковачице  у  Србији!).  И,  пре  три  године,  влада  Словачке  Републике  и  словачке  Академије  наука  прихватили  су  прецизно  аргументована  образложења  и  признали  Србима  у  тој  држави  полумиленијумску  аутохтоност  доделивши  им  статус  -  тринаесте  националне  мањине!

„Нећу  погрешити  ако  устврдим  да  су  српска  и  словачка  нација  повезани  не  само  историјски,  него  и  крвно!  Примера  има  пуно.  Од  српске  грофице  Ангелине  Бакић  (супруге  словачког  грофа  Цибора)  која  је  1564.  године  израдила  статуу  шаштинске  Мајке  Божије  и  кумовала  рађању  култа  заштитнице  Словачке,  преко  братиславских  лицеја  у  18.  и  19.  веку  на  којима  је  студирало  више  од  две  хиљаде  Срба  (међу  којима  и  Светозар  Милетић,  Јован  Грчић  Миленко,  Ђура  Даничић,  Јован  Јовановић – Змај,  Доситеј  Обрадовић…),  до  споменика  словачким  војницима  у  Крагујевцу  које  су  у  Првом  светском  рату  стрељали  Аустроугари  јер  су  одбили  да  пуцају  на  Србе,  и  у  истом Рату  -  другог  највећег  гробља  српских  јунака  и  мученика  у  свету  (после  Зејтинлика)  у  словачком   Великом  Међеру  (ове  године  у  плану  је  издавање  књиге  сећања  о  поменутом  логору  и  изградња  спомен  обележја  палим  Србима  у  њему)  -  рекао  је  Стане  Рибич  председнику  Томиславу  Николићу  који  је  током  свог  једнодневног  боравка  у  Словачкој,  у  амбасади  Србије  у  Братислави  примио  и  представнике  српске  заједнице  у  тој  земљи.  Рибич  (који  је  и  делегат  Срба  у  Одбору  за  националне  мањине  и  етничке  групе  у  Савету  владе  Словачке  Републике),  између  осталог,  још  је  додао  и  да  ће  Удружење  на  чијем  је  челу  у  2013.  учинити  све  што  је  потребно  да  се    с р п с к и     ј е з и к    упише  у  европску  Повељу  регионалних   језика,  као  и  да  ове  године  планира  организацију  гостовања  Музеја  „Николе  Тесле“  из  Београда  (поводом  70.  година  од  смрти  највећег  српског  научника)  у  Братислави,  односно  -  обележавање  1.700  година  Миланског  дистрикта.

Потпис  под  фотографије

1985   К   -    Уручивање  одликовања,  Ордена  Републике  Србије  другог  степена  словачком  председнику  Ивану  Гашпаровичу

1609    К   -     Председник  Томислав  Николић  са  представницима  српске  заједнице  у  Словачкој

1461    К   -      Почаст  српским  ратницима  на  стратишту  у  Великом  Међеру,  после  Зејтинлика  највећој  војничкој  гробници  Срба  у  свету  (председник  Удружења  Срба  у  Словачкој  Стане  Рибич,  један  од  иницијатора  помена -  први  с  десна)

3789    К    -      Спомен – табла  погинулим  српским  мученицима  и  војницима  у  логору  Велики  Међер  у  Словачкој  Републици