Планиране акције

Србијa

Словачка

Cрпске новине

Интернетове новине

Српски радио

Поклоните 2% од пореза

Извор наде

Српски центар

НЕМАЧКА ПОСЛА

ЧЕТВРТИ РАЈХ НА БАЛКАНУ

-         Званични Берлин је кренуо у офанзиву да покори Србију и натера Београд да као понижени вазал испуни сва немачка наређења. Тиме Немци лече своје фрустрације од САД и Русије и покушавају да буду владари Европе

Написао: Марко Лопушина

Када је српска власт наредила и недавно спровела хапшење главних актера приватизације и продаје Железаре у Смедереву, у Београду су се јавили људи који сматрају да је на делу велика немачка освета. Наиме, теоретичари завера причају како је бивши српски примеијер Зоран Ђинђић, као немачки ђак обећао Берлину да ће му продати ову Железару. У међувремену, Ђинђић је почетком 21. века посетио Вашингтон и највећи српски гигант са десетак фабрика и ливница, продат је за мале доларе Американцима. Тако је настао гигант У.С.Стил. Срби тврде да је Железара американизована да би НАТО у њој спалио и истопио тенкове, топове и остало наоружање ЈНА и тако дефинитивно уништио Србију као војну силу.

Данас, међутим, када су Американци после топљења српског тешког оружја вратили Железару званичноим Београду, за њу су се заинтересовали Руси. Немци су реаговали и тражили да се са том трговином прекине, јер они имају интерес да уђу у Железару. Сада се кује теорија да је Александар Вучић, први потпредседник Владе Србије као омиљени политичар код Немаца, наредио преиспитивање те приватизације и дефинитивно одређивање статуса Железаре у Смедереву. Да напоменем да је та фабрика челика тешки губиташ и да уопште није рентабилна као предузеће.
Питање Железаре Смедерево је заправо проблем доминације над Србијом, односно ко ће данас да влада Београдом – Немци, Руси или Американци. Немци после политичког помирења са Америком од пре две године имају одрешене руке да демократизују тзв. независно Косово и доведу Србију у ред. А то подразумева и потребу да се Београд што више одаљи од Москве. У Берлину преовладавају позитивни ставови према Александру Вучићу, ког сматрају првим човеком Србије, јер има проевропске визије. Немце, међутим збуњује председник Томислав Николић који дели српско ордење Русима и Белорусима. Због тога је Вучић са делегацијом позван у Берлин где му је стављено до знања да Бундестаг, а не Брисел, одлучује о дефитнитивној судбини Србије, Космета и српског уласка у ЕУ.

Да би Срби схватили немачку лекцију о демократији и испунили вољу Берлина, посебна парламентарна делегација је у Београд донела седам наређења за извршење. То су захтеви за реформу правосуђа и проналажење криваца за паљење Амбасаде Немачке у Београду, да Срби злочине у Сребреници називају и прихвате као геноцид, да се помире у региону, да прихвате захтеве Албанаца и обезбеде границу ка Косову, да Србија укине своје институције и полицију на Космету, да Срби на северу “промене свест” и прихвате Еулекс и Кфор као пријатеље и да Косово буду пуноправне чланице ЕУ. Односно да Срби гласно и јавно, писмено признају тзв. независно Косово.

Српски историчари су ове захтеве оценили као ултиматум, мешање у унутрашње односе Србије, као демократски фашизам и као појаву Четвртог Рајха на Балкану.  Улитматум од седам тачака који су у Србију донели немачки парламентарци заправо представља континуитет немачке политике према Србији, која је кроз цео 20. век заснована на уценама. Реч је о понижењу Србије, о доследном стварању међудржавне границе између Србије и Космета, али и о претњама да се тако у будућности направе међе које одвајају Србију од Војводине, Санџака и југа Србије. Мађари у Србији и мађарска власт из Будимпеште већ тражи аутономну и локалну извшну власт у општинама у којој је ова национална мањина у већини. То је уједно и одговор на захтев Срба да на Космету имају своју политичку аутономију, па по тој симетрији је данас траже Мађари у Војводини, а сутра ће Бошњаци у Санџаку. Циљ је да се простор бивше Југославије и Балкана уситни, осиромаши, претвори у бедне колоније и нове државе користе као куртон земље за демографску заштиту ЕУ и Немачке од досељавања људи са Истока.
Немци тврде да су мотор Европе. Они су благајници Европске уније, који су опљачкали Грчку, Шпанију и Кипар, одакле истерују руске бизнисмене. Немци су од САД добиле војну базу Бондстил код Урошевца и напунили је својим војницима и наоружањем. Немачка настоји да у миру потврди своју доминацију на Балкану и у ЕУ. И да лечи своје фрустрације из 20. века, које су јој створиле САД и Русија, својом политичком и енергетском доминацијом и освајањем интересних сфера на Старом континенту.
Будућност српско-немачких односа одређује се данас преко Косова и Метохије. И то доводи у питање статус Србије у кандидатури за ЕУ. Београд је стављен пред дилему Косово и ЕУ, односно или Косово или ЕУ. Срби морају да спасу своју српску земљу на Космету, свој народ, али и да спрече експанзију Албанаца из покрајине ка југу Србије и Топличком крају испод Копаоника. Да би бранила своје ставове на Косову и Метохији, Србија може рачунати на подршку Русије, чиме укључује Москву у своју стратешку рачуницу. Одбраном сопствених интереса, Србија спречава реализацију краткорочних или средњерочних немачких планова на Косову и Метохији. То се већ дешавало почетком прошлог века, када су Немаци на отпор Срба реаговали ратовима и стрељањима српског народа.
Немци који су у време Тита били југословенски и српски највећи пословни пријатељи, Немачка у којој данас ради пола милиона Срба гастарбајтера, данас зарад своје политичке инвазије желе да сведе Србију на простор Београдског пашалука, од Земуна до Врања. Немачка је против идеје да Србија гради Балкански канал кроз Македонију и Грчку до Средоземља, да не би ојачала своју позицију на Балкану и угрозила немачки план о Дунаву као највећем пловном ауто-путу на Старом континенту. Немачка је спремна да уништи Србију. Ако Србија затражи помоћ од Русије, Москва ће наговорити Београд да сарађује са Немцима, јер излаже свој народ опасности од новог страдања.
Зато челници Србије заседају непрекидно, спремају се да иду у Брисел на преговоре за ЕУ, где Немци призивају и Александра Вучића, ценећи да ће да пристане на њхове улитматуме. Српски политичари су у паници, боје се да ће у Бриселу вољом Немачке да добију велико ништа, да ће да изгубе Косово, а да неће да добију ЕУ. Све зависи не само од спремности Београда да се повинује наведеним
захтевима, већ и од интерпретације Европске комисије и лидера земаља чланица ЕУ да ли је воља која се показује за нормализацијом односа с Косовом задовољавајућа или није. У овом тренутку већина Срба је скептична да ће сценарио о добијању датума у јуну постати стварност. То би био пораз политичких лидера и владајуће коалиције НСС и СПС у свопственом народу, крах из ког ће напредњаци као владајућа странка покушати да се извуку новим изборима. Терет за пораз би се пребацио на СПС и Ивицу Дачића, а Демократска странка би била враћена на политичку сцену да влада заједно са напредњацима, до следећег немачког удара на Београд.

Песимисти у Београду на све то једноставно кажу:

-         Тако нам и треба када смо преварили Немце око Железаре Смедерево и нисмо им дали стратешка богаства у Србији и на Космету, па сада они то сами узимају! Немачки интереси у Србији су деценијама исти и они желе да их остваре, само наша власт то не зна и не уме да сарађује са Четвртим рајхом!