Планиране акције

Србијa

Словачка

Cрпске новине

Интернетове новине

Српски радио

Поклоните 2% од пореза

Извор наде

Српски центар

УБИ ИЛИ ПОЉУБИ СРБИНА

Балканска мржња

УБИ ИЛИ ПОЉУБИ СРБИНA

Написао Марко Лопушина

- Антисрпство је постало одлика албанског, словеначког, хрватског, санџачког, мађарског, па и црногорског националног идентитета, јер то желе политичке елите света

И поред свемоћног полицијског наџора, који је засметао грађанима Загреба, у време утакмице фудбалера Хрватске и Србије на Максимиру, догодиле су се, како се то политички каже, немиле сцене. Исписиване су и узвикиване антисрпске пароле “Србе на врбе!” и “Уби Србина!” Ухапшено је, како се то опет политички каже за будале и насилнике, 65 изгредника. Тиме, међутим, није окончан хрватски националистички рат против Срба, јер је у Линцу после фудбалске утакмице, коју су Срби изгубили, избила масовна туча 50 Хрвата и Срба. Девет аустријских патрола полиције било је потребно да заустави тучу, услед које је више особа задобило лакше повреде. Две особе су привремено лишене слободе.

Од распада заједничке државе СФРЈ и братства и јединства Срба, Хрвата, Албанаца и Словенаца прошло је две деценије. Крвави рат који је заснован и одржаван на националног мржњи и поред транзиције и демократије није окончан, само је оружје замењено мржњом. У 21. веку, међутим, када су Срби оглашени кривцима и губитницима, рат је настављен као антисрпска хистерија и прогон свега што почиње са малим или великим словом “С”.

У Крајини су претучени млади богослови манастира Крка од стране младих усташа. Порушен је и гроб једног српског владике. У Книну су тучени повратници, а у Сплиту је дочек српским спортистима и тенисерима означаван јавно као позив на линчовање Срба. На Космету је изведено 25 напада на српске грађане и институције у општини Косовска Митровица и Гњилане. У Рашкој области, коју и Срби и Бошњаци називају Санџак, на спортским приредбама навија се за Турску а против Србије. Слично је и у Црној Гори, где су српски језик и црква замењени црногорским. У Мађарској се, такође, на једној приредби скандирало против Срба и Србије.

Антисрпство је постало одлика албанског, словеначког, хрватског, санџачког, мађарског, па и црногорског националног идентитета. Реч је о антисрпском синдрому, који негују политичке елите суседних држава и светске силе да би свађале народе на Балкану и владале постјугословенским простором. Унутрашњи политички фактори у Хрватској, Црној Гори, Санџаку, на Космету, у Словенији користе антисрпску политику за стицање политичке власти, али и за скривање властитих политичких и друштвених проблема. Лакше је наговорити усташе да у Вуковару нападају Србе, него објаснити Вуковарчанима зашто немају посао и плате. И да за то нису криве комшије Срби. Боље је говорити у Новом Пазару или у Прешеву да су за кризу локалне самоуправе на Санџаку и на југу Србије криви Београд и Срби, него легално изабрана муслиманска и албанска власт.

Како је данас простор бивше Југославије колонија западних сила, у коме државничка власт представља луткарско друштво САД, НАТО и ЕУ, унутрашњи односи и политика на Балкану производ су спољашњих утицаја који и даље инсистирају на националистичкој мржњи и политичком рату Загреба, Подгорице, Љубљане, Сарајева против Београда. И обрнуто. Антисрпство су уосталом велике силе произвеле још пре 100 година када су Срби кренули на Турке и ослободили са савезницима Балкан, а потом у Првом светском рату ослободили и Европу. Прво је бечко царство, тесно повезано са Турском, повело медијски и антисрпски рат против Београд, јер им је отерао великог пословног партнера са Босфора, а потом јер су Срби разбили Аустроугарско царство. Ко прегледа новине из 1912. и 1914. године видеће фрапантну сличност бечких напада на Србе са онима које су експерти НАТО за медијски рат водили 1999. против Југославије и Срба.

- Србе треба бацити на колена – рекао је Клаус Кинкел, министар иностраних послова Немачке, 27. мај 1992. године.

- Водићемо против Срба рат – дипломатски, економски, политички, пропагандно и психолошки – говорио је Џејмс Бејкер, државни секретар САД, јун 1992. године.

- Срби су дводимензионалан народ с тежњом ка простаклуку… Животиње користе своје ресурсе знатно сређеније него ови наопаки створови, чија припадност људској раси је у великом закашњењу – казао је

Питер Јустинов, глумац, амбасадор Уницефа, ,,Јуропиен”, 10. јун 1993.

Како тврде историчари претеча геноцида почињеног над Србима у време НДХ биле су масовне рушилачке антисрпске демонстрације у периоду постојања Аустроугарске и посебно у Првом светском рату. Подстицане су и од самих државних структура Монархије, која је управо у завади Срба и Хрвата видела шансу за продужетак живота оронуле хабзбуршке државе. Потом је национални идентитет савремених Хрвата грађен на католичанству и супротстављању Србима, што је и цемент за спајање разнородног националног становништва које је стопљено у хрватску нацију, где је значајан удео покатоличених Срба из различитих историјских епоха, али и Чеха, Мађара, Немаца и других народа.

Слична је генеза и словеначке нације, у којој је војни шпијун Јанез Јанша јашући на мржњи против Срба, а на симпатијама према Албанцима саградио демократску дежелу, у којој је срушен као премијер јер није решио домаћи задатак – није обезбедио модеран живот Словенцима. На Србе више не напада, али их је у Словенији премијер Јанез Јанша држао као непостојећу националну мањину. Политички рецепт Јанше примењује Мило Ђукановић, Србин црногорске крви, који приликом пописа умањује број Срба у Црној Гори и не даје им пун статус конституционалног народа, у земљи у коју је и славњи Његош сматрао српском.

Историчар Јанко Цветков из Бугарске направио је “Атлас предрасуда”, мапу Европе, у коју су, уместо имена држава, уписане предрасуде о њиховим становницима. У њој пише да Турци за Србе тврде да су терористи, а Грци да су другари. Док Британци и Немци српски народ класификују као “неуцртане на мапи”, заједно са осталим државама бивше Југославије. За Русе ми Срби смо – унучићи Москве. Цветков сматра да Руси воле Хрвате, па је на мапи њихове предрасуде обележио речима “Хравтска – одредиште за забаву”. За Грке су Хрвати “католички Срби”.

Нажалост, у суседним земљама и покрајинама се готово ништа не предузима због отвореног пропагирања непријатељства против Срба у јавном животу. Отуда Ђукановић за др Коштуницу каже да је малте не, убица, а челник Сплита и челник “Динама” јавно признају да мрзе Србе. Иза тога следе батине малих успаљених људи, којима се Србима дели лекција о националној припадности. Професори Филозофског факултета у Загребу тврде да данас постоји већи јаз између младих Срба и Хрвата, него њихових очева и мајки који су учествовали у рату. Чудно је да лекције мржње Хрвати деле Србима два месеца пре него ће постати господа Европске уније, у коју као политички ментори, треба да уведу и Србију.

Срби зато стално очекују д аће се Хрвати примирити, да ће показати своје господско лице и да неће увек и у свему подржавати усташе, јер Срби знају да није сваки Хрват усташа. То показују српско-хрватски бракови, а и слика двоје заљубљених под српском и хрватском заставом. То је показала и једна цура из Сплита која се фотографисала крај графита “Уби Србина”, а затим својим црвеним кармином уместо поруке мржње написала: “Пољуби Србина”.