Планиране акције

Србијa

Словачка

Cрпске новине

Интернетове новине

Српски радио

Поклоните 2% од пореза

Извор наде

Српски центар

СВИ СРПСКИ МОНАРСИ НА ОПЛЕНЦУ

Написао: Марко Лопушина

          Како сам сазнао на Краљевском двору краљице Марија и Александра Карађорђевић коначно стижу у Србију. Посмртни остаци Марије Карађорђевић, жене краља Александра и мајке краља Петра Другог, из Лондона ће бити допремљени 29. априла. На београдском аеродрому 29. априла, тачно у 17.25, посмртне остатке краљице Марије дочекаће престолонаследник Александар и чланови краљевске породице заједно са саветником председника Србије, професором Оливером Антићем, који је један од најзаслужнијих што ће најзад бити испуњен завет краља Петра да сви Карађорђевићи почивају на Опленцу.

Последња југословенска краљица и супруга Петра Другог, Александра Карађорђевић, на тле земље на чијем је трону била, први пут ће се наћи 9. маја. Две краљице ће, заједно са краљем Петром Другим Карађорђевићем, чији су посмртни остаци допремљени у јануару, бити сахрањене, уз све државне почасти, 26. маја у породичној гробници на Опленцу. До сахране 26. маја, посмртни остаци српских краљица почиваће, заједно са телом краља Петра Другог, у дворској капели у краљевском комплексу на Дедињу.

        – Све је обављено на један фин начин како се то и ради у земљама које држе до реда и своје историје – каже Оливер Антић, члан владине комисије за пренос посмртних остатака и сахрану чланова краљевске породице и саветник председника Николића. – Сагласност за пренос остатака краљице Мајке су дали краљица Елизабета и кантерберијски надбискуп.

Краљица Марија сада почива на гробљу у Грогмору, у близини винџорског замка, где је сахрањена и њена бака, енглеска краљице Викторија. Била је кћер румунског монарха Фердинанда Хоенцолерна и румунске краљице Марије и братаница краља Едварда, па пренос њених посмртних остатака није било могуће организовати без сагласности британске круне и краљице Елизабете. После првог обраћања породице Карађорђевић владарки Велике Британије са молбом да се тело њене рођаке пренесе на Опленац, краљица Елизабета упитала је да ли је Србија спремна да прихвати и сахрани краљицу Марију Карађорђевић. Када је из Србије стигао потврдан одговор, остало је да се реше формалности.

Мајка последњег југословенског монарха рођена је 1900. године у немачком граду Готе, а краљица Срба, Хрвата и Словенаца постала је 1922. године када се удала за краља Александра. Убрзо су добили синове Петра, Томислава и Андреја. Тешко је поднела трагедију која је задесила породицу, када је 9. октобра 1934. године у Марсељу убијен краљ Александар. Малолетног Петра оставила је у земљи са намесништвом, а она се са двојицом млађих синова повукла у Енглеску. Живели су скромно у сеоској кући надомак Лондона. Тешко се носила с интригама и недаћама које су задесила њену породицу и државу.

        После рата, живела је са синовима на имању у Кенту, где је обављала кућне послове, кувала и радила у пољу. Виђала се са краљицом Елизабетом и неговала породичне односе са британском круном. Посветила се и хуманитарном раду. Иако јој није било по вољи што се Петар оженио усред рата, радо је прихватила снају Александру. Пред смрт је морала да прода свој краљевски накит јер приходи које је имала од свог енглеског наслеђа нису били довољни. Умрла је у 61. години. По православним обичајима опело је служену у Храму Светог Саве у Лондону, који је она подигла.

Тело краљице Александре придружиће се свекрвином 9. маја, након што је грчка краљевска породица дала сагласност да њени посмртни остаци буду премештени на Опленац. Мајка престолонаследника Александра никада није крочила на тле Србије и Југославије. Краљица Југославије постала је 1944. године, само годину пре него што ће монархија бити укинута, а краљевској породици забрањен повратак у земљу. „Тужна краљица“ са супругом је живела свега пет година, али се од њега никада није формално развела. Говорила је да јој је мужа отела круна зато што је била ван његовог домашаја.

- Отишао је за својим политичарима, а ја сам га чекала читавог живота – записала је краљица Александра у свом дневнику.

Мајка краљице Александре била је Аспазија Манос, Гркиња из грађанске класе. Александра је била прва принцеза Грчке која је била пореклом из те земље. Њен отац, Александар Грчки, био је, попут многих европских владара, немачке крви. Рођена је 25. марта 1921, пет месеци после смрти свога оца. Пошто је Александрова кратка владавина (између две владавине његовог оца) сматрана регенством, а његов брак са Аспазијом Манос склопљен без пристанка оца, Константина Првог, Александра је сматрана незаконитим дететом. У јулу 1922. године захваљујући Александриној баби Софији, донет је закон који је омогућио Константину Првом да озакони брак његовог покојног сина. Александра је добила титулу принцезе, али не и право на трон.

Умрла је 1993. у Ист Сасексу у 72. години. Према сопственој жељи, сахрањена је у Атини поред својих родитеља. Доласком у ковчегу краљица Александра ће први пут стићи у отаџбину свог супруга и земљи чији је монарх била.

За исторјску државну за церемонију на Опленцу послате су из Краљевског двора бројне позивнице уваженим личностима у читавом свету. Очекује се присуство чланова краљевских породица Велике Британије, Грчке, Шпаније, Шведске… Принц Чарлс због раније прихваћених обавеза вероватно неће моћи да присуствује сахрани, али постоји могућност да на церемонију дође и цар Јапана Акихито.

Нису краљ Петар Други, краљица Александра и краљица Марија једини српски монарси и владари који су умрли у иностранству или чији су посмртни остаци из света премештани и доношени кући. Такву судбину имао је и Свети Сава, краљ Никола Петровић, света Петка, владика Николај Велимировић, песник Јован Дучић, кнез Лазар, цар Урош, архиепископ Арсеније, краљ Стефан Првовенчани је чак 40 пута премештан и Стеван Штиљановић.
- Овим историјским чином да мој отац, моја мајка и моја бака почивају у Србији испунио сам завештање мог прадеде краља Петра првог Карађорђевића, који је подигао храм и задужбину на Опленцу и пожелео да сви Карађорђевићу почивају овде у српској земљи – рекао ми је престолонаследник Александар Карађорђевић.