Планиране акције

Србијa

Словачка

Cрпске новине

Интернетове новине

Српски радио

Поклоните 2% од пореза

Извор наде

Српски центар

Србија обећана земља

 

Симболика или жеља, правда или могућност

 

            У Србији као и до сада, ништа се немења. Криза је на својој највишој тачки, незапосленост око 32 посто. Људи немају новца да плаћају основне животне потребштине, струја им се нуди на 24 месечне рате, још мало ће и кифле да добијају на тачкице а масе све задовољније. Ни немогу то другачије да оценим поготово када погледам најновије вести из Србије. Ако наши новинари наставе тако да пишу, бојим се да ће Србија постати најтраженија земља света и да ће јој се рејтинг попети на ААА+.  А шта после? Ето нама опет проблема где да сместимо све те људе који ће желети да живе у Србији.

 А уствари незапосленост је много већа, али све се минимализује и сакрива неким лажним показатељима. Преко милион незапослених, 700.000 запослених неприма редовно плату, а преко 500.000 живи од минималца. Оно за чега се 40.000 радника 1886 године борило, због чега је 6 људи убијено, 5 осуђено на смрт а многи били ухапшени, данас 2013 године више нема смисла.

   Седим и читам, читам и седим, размишљам зашто се људи по свету толико буне? Шта им је? Је су ли полудели?

У свету Међународни празник рада људи користе да макар и симболично протестују против данашњих услова рада, искоришћавања људи, недовољно плаћеног рада. Десетине и стотине хиљада људи по улицама широм света, Истамбул. Атина, Мадрид,…Закрчени градови али и државе, континенти. Протести се шире и масе исказују своје незадовољство, Загреб, Беч, Манила, Африка, Азија, Америка, Европа….Синдикати су у већини случајева и организатори свих ових демонстрација. Само код нас је све другачије. Синдиката скоро да нема а у Бироу за запошљавање су се уплашили да број незапослених непређе број грађана Србије.

Српска оаза у светској пустињи је земља екстрема а то се види и на данашњем дану. Код нас је сразмерно веома мали број на улицама који протестују. Већина их се налази на излетима по шумама, језерима. Па што да не, када је лепо време. Фрустрирани политичари барем данас имају слободан дан а фригидна радничка класа се одмара од нерада.  Народ је дрогиран пљескавицама и ћевапима а богатији узимају и веће дозе, прасиће и јагањце.

Па ко је крив овима у свету што немају српску дрогу среће.

 

Ипак је Србија обећана земља