СРПСКИ ЛИСТ ”ЗБИЉА” ДОДЕЛИО ГОДИШЊЕ НАГРАДЕ
Написао: Др. Небојша Кузмановић
У Београду је у уторак 17. септембра 2013. године у Удружењу књижевника Србије у, некада легендарној, Француској 7 одржана свечана додела признања српског часописа за културу, уметност и друштвена питања “Збиља”.
Ове године часопис ”Збиља” по први пут је доделио и награду “Небојша М. Крстић“, у спомен на погинулог српског интелектуалца и оснивача и идејног творца “Образа”. Жири у саставу Слободан Ерић, Момир Лазић, мр Владимир Вукашиновић и др Небојша Кузмановић једногласно је донео одлуку да ово вредно признање прва прими, историчарка руски академик, др Јелена Гускова, чије је целокупно научно дело посвећено српском страдању и истини о нашем мучеништву. Вредна помена је чињеница да је Јелена Гускова до сада објавила око 400 научних радова који су готово сви посвећени питањима балаканске кризе. Једна од одредница њених радова јесте и јасно изражен позитиван емотивни однос према српском питању.
Награде за књижевност листа “Збиља” добили су: драмски писац, афористичар и професор Факултета драмских уметности Милован Витезовић, затим песник из Топлице и ратник са книнског ратишта Ратко Зечевић и један од наших многобројних Хашких мученика Стојан Жупљанин, за роман ”Мајчина клетва”. Пошто Стојан већ годинама лежи у затвору у Шевенингену, у његово име награду је примио син Младен. Младен је пренео поздраве и захваланост Стојана Жупљанина за додељено признање, па је у емотивном обраћању навео и омиљени цитат свог оца, у коме Петар Кочић пре више од стотину година каже како ће се сваки истински борац за отаџбину наћи у позицији да буде “слободан и неустрашив као Бог и понижен и сиромашан као пас”). Признање за публицистику добила је Љиљана Булатовић за шест својих књига о Ратку Младићу, а о њеном делу говорила је уредница листа ”Совјетска Русија”, која је специјално за ову прилику стигла из Москве у Београд.
Упркос јасно израженој незаинтересованости и прећуткивању тзв. великих медија за промоције са српским националним предзнаком, свечана сала у Француској 7 била је испуњена до последњег места. Образ новинарства сачували су новинари “Геополитике”, “Печата”, “Сведока”, ”Двери” и ”Сунчаника, а цео програм снимала је нишка независна телевизија “Belle Amie”.
Међу више од стотину посетилаца посебно место припало је амбасадору Сирије у Србији Сулејману Абу Дијабу, који је дошао са супругом. Он је добио, готово френетични, аплауз присутних чиме је јасно изражена подршка сиријској држави и народу, на челу са председником Асадом. Момир Лазић је његовој екселенцији уручио пригодно признање, а сиријски амбасадор се публици обратио на перфектном руском језику, захвалио се на подршци, а Јелени Гусковој даровао поклон. Поред сиријског амбасадора ”Збиљину” свечаност увеличали су и амбасадор Палестине његова екселенција Мохамад Набхан, те отправник послова амбасаде Белорусије у Београду. Поред наведених дипломата додели признања присуствовали су истакнути српски интелектуалци: економиста, академик Часлав Оцић, теолог др Жарко Гавриловић, књижевници Предраг Богдановић Ци, Никола Цинцар-Попоски, Дара Вучинић, Радомир Мићуновић, Лабуд Драгић и Миљурко Вукадиновић, публициста Дејан Лучић, адвокат Горан Петронијевић, вођа ”Образа” Младен Обрадовић, сликар Миша Јелић, философ Милан Младеновић, српски просветитељ, вечити посвећеник лепог, доброг и херојског Драгослав Бокан, главни уредник “Геополитике” Слободан Ерић, један од генерала из ратног штаба Војске Републике Српске, Мила Крстић (удовица покојног Небојше Крстића), главна уредница часописа “Совјетска Русија” из Москве, и многи други… Програм је надахнуто водила глумица Народног позоришта из Приштине, у изгнанству, Јасмина Стоиљковић.
Свечану доделу признања завршио је Момир Лазић, онако како он то понајбоље ради, поезијом, порукама подршке српским хашким мученицима и захвалности својој жени-саборцу, вечито младој, Верки Дунђерски.