Написао :Марко Лопушина
Малени словачки град Трнава, на северу Словачке био је прошлог викенда центар српско-словачког пријатељства, које траје већ пуних пет векова. У аули Трнавског универзитета одржана је Конференција о српско-словачким везама некад, сада и у будућности. На скупу су учествовали високи функционери и историчари Словачке, као и научници из Србије и представници Удружења Срба у Словачкој.
- Ово је друга по реду конференција о српско-словачким односима, које имају за циљ да протумаче историјске корене нашег заједничког живота и пријатељства, одсликају садашње наше међусобне везе и пројектују блиску будућност живота Срба и Словака у овој малој земљи, чланици ЕУ – рекла нам је докторант Матеа Буцало и стручни водитељ програма овој међународног скупа.
Колико је домаћинима у Трнави било важно да организју овај скуп види се и по томе да су уводне говоре одржали Штефан Худоба, државни секретар Министарства школства, науке, истраживања и спорта, Мариа Једличкова, опуномоћеника Владе Словачке за националне мањине и етничке групе, Љубица Илиевова, проректор Трнавског универзитета и Петер Мулик, секретар Матице словачке.
Од српских званичника говорили су Дејан Хинић, секретар амбасаде РС у Словачкој и Стане Рибич, председник Удружења Срба у Словачкој. Програм су водиле Матеа Буцало и Мартина Жакова, декан Факултета здравства и социјалног рада.
- Корени заједничког живота Срба и Словака и нашег пријатељства су дубоки и трајни. Срби и Словаци су у време аустро-угарског царства били народ без политиких права на власт. Словаци су били изложени снажној мађаризацији и нестанку, док су их Срби, који су овде живели бранили, уједињивали се и помагали у развоју пансловенског покрета. Данас Словаци бране Србе од албанизације на Косову и Метохији, и опет се заједно боре за демократска права малих држава и народа у великој Европи – истакао је у свом раду академик Јан Јанкович, слависта који је написао и превео десетине књиге српских књижевника и политичких есејиста на словачки језик.
Учесници а гости конференције
Историчари Горан Васин, Небојша Кузмановић, Слободан Бјелица, Саша Марковић и Дејан Микавица су са научног аспекта доказали старе везе Срба и Словака, које су допринеле развоју српске цркве у Словачкој и Војводини, ширењу слободарских идеја, демократије, утицајима Јана Кониарка, Јана Булика и словачких факултета на интелектуални развој 3.500 Срба који су се школовали у Братислави, Коморану и Трнави.
- Овде је Светозар Милетић кренуо у политику, а и Јован Јовановић Змај се на свој песнички начин борио за права Словака. Захваљујући Словацима наши интелектуалци су имали важну улогу и у политичком животу Мађарске – нагласио је Пера Ластић, професор из Будимпеште и представник српске заједнице у Мађарској.
Данијела Чамбалова из Западнословенског музеја у Трнави говорила је о словачко-српским везама и сарадњи у контексту идеја обједињавања словенских народа, професор Марош Меличарек из Кошица изложио је рад о утицају српских идеја на словачку академску елиту.
- У Словачкој данас званинчно има по попису 698 Срба, а незванично по евиденцији администрације око 3.500 људи са српским пасошем. Међу њима је све више студената, посебно из Војводине. Сви они су сходно законским одредбама обавезни да имају дозволу боравка, а стално запослени после 13 година могу да се надају и словачком држављанству. Управо радим на пројекту који треба на научни начин да објасни процес интеграције Срба у Словачкој и њиховој перспективи у овој земљи – рекла је докторант Матеа Буцало са Факултета здравства и социјалног рада.
Принцип није терориста
- Гаврило Принцип је био у уџбеницима за основне и средње школе у Словачкој дефинисан као српски терориста. Приликом ревизије уџбеника, као члан те комисије, ја сам ту дефиницију обрисао и сугерисао да је Гаврило Принцип био српски патриота и револуционар, а не терориста.Ово је на конференцији истакао педагог Самуел Јованкович, иначе Словак рођен у Југославији, који је утврдио да се у средњим школама Срби и српски догађаји помињу 44 пута.
Срби у Словачкој су добили статус националне мањине 2010. године, имају своје удружење, које активно учествује у националном и политичком животу заједнице. Организовали су Дане српске културе, Фестивал српског документарног филма, изложбе о НАТО бомбардовању отаџбине и изложбу о српском генију Николи Тесли, која траје у градском музеју Транаве. Током године Томислав Николић, председник Србије је два пута посетио Словачку, као и словачке Србе, и том приликом са домаћинима ојачао српско-словачку сарадњу и како рекоше домаћини овог скупа, утврдио стазе којима ће се кретати будући односи Срба и Словака.
- На овом научном скупу и Словаци и Срби су се сложили у својим говорима да смо ми припадници два народа, које има једно срце. И да је то разлог што поштујемо и штитимо једни друге и наше пријатељство – рекао је Стане Рибич, председник Удружења Срба у Словачкој.
Конференција о српско-словачким везама некад, сада и у будућности окончана је свечаном доделом Медаља Удружења Срба са развој пријатељства и научну сарадњу Душану Чапловичу из Словачке и Љубивоју Церовићу из Србије. Изабрана делагација Срба и Словака, у којој је био и градоначелник града Велики Међер, положила је венце на Српском гробљу 5.500 војника и породица страдалих током Првог светског рата у овом месту.
На крају скупа је договорено је да ће се наредне године овај скуп проширити и организовати Међународна конференција подунавских земаља о питањима положаја Срба и осталих народа и њиховог проблема статуса националних мањина.
