Поводом Дана државности Републике Србије, у Примационалној палати у Братислави је 13. фебруара организован свечани пријем којем су присуствовали познате личности из друштвеног, економског, културног, научног и политичког живота Словачке, представници дипломатског кора и српске дијаспоре.
Зашто се слави тај дан у Србији као дан државноси?
То је дан када је 1804. године у Орашцу започео Први српски устанак, који се брзо проширио по целом Београдском пашалуку. Дан када је српски вожд Карађорђе повео Србе у ослобођење од Турака речима “Сваки свога убите субашу”, али и датум када је српска државност уобличена првим тзв сретењским уставом једним од првих демократских устава у Европи.
Иако су Турци, предосетивши да ће доћи до побуне српског народа, 4. фебруара посекли велики број српских кнежева не би ли зауставили побуну, ово је још више подигло народ да заустави суровост турске власти. После два месеца крваве борбе, цео Београдски пашалук је био ослобођен.
Устав је донет на Скупштини у Крагујевцу, на Сретење 1835, те је због тога и назван по овом празнику. Творац Устава је Димитрије Давидовић који је истеран из службе. Устав је био под притисцима Турске, Русије и Аустрије 17. марта 1835. године, укинут а трајао је само месец дана од доношења.
Сретењски устав је један од првих демократских устава у Европи.