Планиране акције

Србијa

Словачка

Cрпске новине

Интернетове новине

Српски радио

Поклоните 2% од пореза

Извор наде

Српски центар

СРАМОТА

СРАМОТА: Највећем српском војном гробљу (ван Србије) прети уништење!

 

Православно гробље снимљено током Првог светског рата

Ово место, двадесетак километара од Карлових Вари, могло би да буде угрожено јер истиче период заштите за војничка гробља.

Дуго се веровало да је Зејтинлик највеће српско војно гробље изван Србије. Сумњу у то буде најновија сазнања о жртвама аустроугарског логора Јиндриховице, двадесетак километара од Карлових Вари, на обронцима планинског масива Хрушне горе (Рудне планине). У Првом светском рату ово место се звало Хајнрисгрин и било је један од три велика радна логора средње Европе у време Аустроугарске. Последња сазнања казују да је тамо, међу заробљеницима неколико народа, сахрањено и 8.700 Срба. То је, бележе Видоје Голубовић, научни сарадник Института за међународну политику и привреду, и Славољуб Стојадиновић Регрут, етнолог, више од солунског гробља где почива 7.160 преминулих.

Српска црква у логору

Српски заробљеници у Јиндриховицама изградили су за време рада логора и цркву.
Она је разрушена, али је лоцирано да се налазила код капије логорског гробља.
То место данас је обележено импровизованим гредицама.

У маузолеју у Јиндриховицама не почивају само српски војници и цивили који су били заточеници логора, већ и наши сународници ексхумирани широм Чехословачке 1926–1932. године. О њима, наводе Голубовић и Стојадиновић у научном раду, не само да нема записа у нашој историји, већ крипту у некадашњем Хајнрисгрину, чија кровна конструкција прокишњава, заједно са околним гробовима у фази уништења, чувају само један наш сународник који живи у Карловим Варима и Православна црква у Прагу.

А на све то, ове године истиче период у којем је ово гробље заштићено међународним конвенцијама, па вероватно највећем српском стратишту ван матице прети опасност да и само страда ако надлежни државни органи не покрену пред релевантним институцијама иницијативу да се очува то место сећања.

 

Спомен-костурница жртава аустроугарског логора Јиндриховице у Чешкој

Прича о маузолеју вуче корен из 1914, када су у логор затварани Чеси, Словаци, Мађари и припадници других народа који су дезертирали из аустроугарске војске на почетку Првог светског рата. Они су били први заробљеници Јиндриховица. У наредне две године, како се наводи у чланку Голубовића и Стојадиновића „Јиндриховице (Хајнрисгрин) – аустроугарски логор 1915–1918”, бараке логора који се простирао на око 20 хектара примиле су више од 40.000 заробљеника из Србије, Русије и Украјине, уз нешто мање Италијана. Најбројнији су били српски војници заробљавани у повлачењу према Албанији и цивили који нису могли за њима.

– У Јиндриховицама није било стрељања, али је било исцрпљујућег даноноћног рада уз слабу исхрану. Заробљеници су ангажовани у каменолому и погонима за производњу артиљеријске муниције, конзерви, војничких тањира… До појединих постројења ишло се пешке 30 километара у једном правцу. Од исцрпљености и неухрањености јављали су се пегави тифус, дијареја и дошло је до масовног умирања. Логораши су сахрањивани на источној страни комплекса, на два хришћанска гробља, једном поред другог: православном за Србе и Русе и католичком за Италијане – пишу ова двојица аутора.

Покопи су најпре обављани у појединачне раке са дрвеним крстовима и обредима. Од 1916, када умире и до 40 логораша дневно, почињу сахране у масовне гробнице. По завршетку рата, 1925. године, прота Миливоје Црвчанин, свештеночувар Српске парохије прашке, покреће иницијативу да се сакупе земни остаци умрлих Срба у логорима широм тадашње Чехословачке. Влада Краљевине СХС прихвата идеју и уз помоћ чехословачког председника Томаша Масарика, чија је држава поклонила земљиште, спроведена је ексхумација од 1926. до 1932. године. Тела око 7.100 Срба, заједно са руским жртвама, покопана су у недовршеном резервоару који су логораши градили и који је преиначен у маузолеј у Јиндриховицама, званично отворен 8. јула 1932.

А онда долази до преокрета: Дејан Ранђеловић, једина особа која и данас брине о маузолеју – наш човек који живи и ради у Карловим Варима – случајно је открио још нешто…

– Обилазећи шуму око некадашњег логора, Ранђеловић је наишао на масовне неексхумиране гробнице. Поред појединих су били спомен-обелисци са именима српског порекла из Чачка, Параћина, Пожаревца и других крајева. О постојању тих гробова наша амбасада и институције Србије нису знали ништа. Увидом у документацију у Прагу, утврђено је да 1.600 интернираца у заједничким гробницама није ексхумирано. Та тела нису пренета, јер места у костурници није било – истичу Голубовић и Стојадиновић.

У њиховом раду додаје се да према Женевској конвенцији војничка гробља не смеју да се дирају у периоду од сто година. То време, упозоравају, истиче ове године, а већ се прича да се нека чешка фирма заинтересовала да купи ово земљиште.