Планиране акције

Србијa

Словачка

Cрпске новине

Интернетове новине

Српски радио

Поклоните 2% од пореза

Извор наде

Српски центар

Небески народ

 

У СБИЈИ ЈЕ СВЕ МОГУЋЕ

 

– Нема правог одговора на питање – зашто мрзимо властиту земљу Србију ?

 

Написао: Марко Лопушина, репортер „Вечерњих новости”

 

Сретнем неки дан гастарбајтера из Шведске, како из свог „волова”, на зелену траву завичаја свог, стреса стотинак пикаваца и баца десетак празни пластичних флаша. Питам га  зашто то ради, а он отворено каже:

- Зато што Мрзим Србију ! Прљава је, зарозана и смрдљива! На путу од Шведске до наше границе не смем да пљунем кроз прозор, а камо ли да бацим опушак. А овде брате, могу све!

И настави гастарбајтер да прича како у Србији не постоји никакав ред у животу људи, како свако ради шта хоће. Како ниједна полиција или инспекција не ради свој посао поштено и одговорно, већ само ако јој се плати. Делимично сам се сложио са земљаком, али ипак, не издржах да га опет, у нади да се предомислио, упитам: – А стварно, зашто мрзиш Србију!

- Зато што је волим уредну и лепу, али увек када дођем у матицу она је све грђа и грђа !

Опростио сам му ту врсту мржње, јер је плод тешког разочарења људи који живе у уређеним државама ЕУ. И сам се разочарао када сам дошао са летовања у Барцелони. У граду који има више милиона страних туриста годишње, армија шпанских чистача сакупља за њима смеће. Код нас се гази по смећу. Чак нам је и ХЕ Ђердам у опасности од нашег смећа.

У Шпанији комунална полиција хапси илегалне продавце фалисификованих роба у главној улици Ла Рамбла и то пред очима туристима. Тако Еспања гаси „сиву економију” и утерује приход у државну касу. Наиме, сувенир магнет Барцелоне је код илегалаца један евро, а код легалног продавца, који плаћа киоск и порез, чак 3,5 евра. И нико не купује код илегалаца. Само Музеј ФК „Барцелона” зарадио је прошле године на магнетима и другим сувенирима 30 милиона евра. Приход ФК „Партизан” од сувенира није познат.

Код нас је наравно, све наопако. Примера је, нажалост, на претек.

Док шпански возачи градских аутобуса држе широм отворена улазна врата и сви путници куцају карте, код нас возачи запрећују предња десна врата клиновина, чак и флашама за воду, да себи направе лажни комфор, а да путници не могу нормално да улазе. Може им се да самовољно ломе врата скупих аутобуса!

Неки голишав човек, прљавих ногу и апостолки, са пивском флашом у руци, испред ресторана „Венеција” контролише паркинг, наплаћује од ока и брани да ту оставите ауто, ако њему не дате који динар или евро. Може му се !

Један бивши политичар има вилу и шест решења за рушење, и као пословни, и као стамбени објекат. И нико не сме да дирне његову кућу подигнуту не нелегалном месту. Може му се !

У нашем белом граду на бандерама, киосцима, стајалиштима и дрвећу виси као бабине гаће бело прљаво „лишће” у облику огласи, умрлице, позиви за посету Космету и Острогу. Ружи се Београд, иако је то кажњиво са 5.000 динара. Може им се!

На тротоарима нас у нашим варошима саплићу илегални продавци воћа и поврћа, поред ког прође на хиљаде ауспуха са угљен-моноксидом. Купујемо и гардеробу сумњивог порекла са картонских кутија. На пијацама, бувљацима нико неме етикету свог производа, не ставља цене, нити даје рачун. Шверцери и црноберзијанци послују као луди милионери. Може им се!

У недостаку тоалета, мушкарци своју уринирану воду просипају држећи се јавно за „ону ствар”. Тако трављак код Палате Србије у престоници свакој јутра личи на отворени клозет, у који, не својом вољом завирују даме за воланом. Може се тим мушкарчинама, јер пишање на јавном месту у Србији није забрањено!?

Спортски коментатори су, ако је судити по новој моди говора, заборавили српски. Уместо речи „почетак првенства или прекршај фудбалера”, говоре као пијани Енглез „првенство стартује, играч стартује, председник је на старту прогласио старт турнира”. Може им!.

Српска деца сазревају, уместо у школама или игралиштима, по кафићима и сплавовима, где иза поноћи уз укус марихуане упознају јаке сумњиве типове, жене спонзоруше и од њих уче лекције о животу. Може им се, јер су родитељи од такве деце одавно дигли руке?

И тако, испада да је у Србији све могуће. Па и то да људи мрзе властиту отаџбину. Зашто? Зато што су Срби мали полуписмен народ који је неко преварио да је небески. Због тог комплекса више вредности ми се као народ, најчешће уз печење и пиво, бавимо свим светским питањима, али не и својим проблемима. Више волимо странца, него брата рођеног. А о себи расправљамо или на себи радимо, само када морамо или када смо на то натерани.

Држава и Црква не васпитавају своје грађане и вернике да буду уредни и пажљиви према народу и отаџбини, па се Срби понашају као хајдуци. Не поштују никаква правила, измишљају и спроводе своја начела, све по познатом небулозном српском инату.

Може нам се !

У Србији је боље бити црнобрзијанац, шверцер илегалних роба или шверцер у јавном превозу, мангуп и криминалац, који своја права не траже, они их узимају. Тешко је бити нормалан човек, који тражи да купује исправну робу са етикетом и са тезги, а не са асфалта, који би да гази по чистом травњаку и асфалту, а не по смећу, који би да обилази паркове, а не депоније.

Може ли се ????.