Планиране акције

Србијa

Словачка

Cрпске новине

Интернетове новине

Српски радио

Поклоните 2% од пореза

Извор наде

Српски центар

Интервју са Марком Лопушином

Интервју
Марко Лопушина, стручњак за Србе у расејању говори о српској дијаспори некад и сад
ДРЖАВА ЈЕ ЗАБОРАВИЛА ИСЕЉЕНЕ СРБЕ

 

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:583354-Slovaci-su-nam-i-braca-i-prijatelji

-    Некада је о нашем народу у туђини бринуо Социјалистички савез, потом Министарство за емиграцију и дијаспору, а данас Одбор и управа за дијаспору чији је рад неприметан
За четири деценије новинарског и публицистичког рада Марко Лопушина је објавио 12 књига о Србима у расејању. Тренутно исчекује излазак из штампе књига “Срби у Источној Европи”, други део и “Братство Свети Јован о нашим људима у Скандинавији. То је и био поводо за овај разговор који почињемо питањем када сте се и зашто одлучили да истражујете српску дијаспору?

-    Мотив за истраживање истине о Србима у емиграцији било је моје сазнање сазнање да наши људи у туђини нису државни непријатељи, како их је власт у СФРЈ представљала, већ велике патриоте које заплачу када чују да се помиње Србија. Био сам почетком осамдесетих у Немачкој да пратим антисрпске демонстрације Албанаца против Косова и Метохије и Србије и упознао сам наше четнике. Прота Марковић је искрено засузио када је рекао да жели да се врати у Србију, али да му југословенска полиција то не да. После тог сусрета почео сам да истражујем како живе наши људи у туђини, како их Удба и Служба државне безбедности прати и убија, и како желе да се врате у отаџбину. О тим Србима сам почео да објављујем књиге, чији је мото био: Сви Срби света!
 о Које земље сте обишли од Аустралије до Америке?

-    Посетио сам око 40 држава у којима живе наши људи. Био сам у свим земљама Старог континента, Северне Америке, Азије, Африке до Аустралије. Открио сам да су први Срби живели на простору некадашње Царске Русије још у 16. веку, где су имали свог град и своју државу. Да је први Србин ушао као емигрант у САД 1815. године. То је био Ђорђе Шагић. И да је први Србин ступио на Пети континент пре 160 година. То је био Иво Висин, капетан брода из Боке Которске, Србин католичке вере.
о Колико нас има званично у расејању, а колико незванично? Каква је образовна структура наших људи у свету?

-    Поштујући изреку Вука Стефановића Караџића, који је рекао “Срби сви и свуда, ма где били”, сакупљам наше људе у расејању на једном месту у корице својих књига и у новинским чланцима. Нема ниједне званичне државне анализе и податка о броју Срба у расејању. Наше странке на власти деценијама пребројавју Србе од ока, онако како им је налагао њихов политички интерес. Тако док су их комунисти у време Тита смањивали и говорили о милион људи, демократе су их избројали чак 4 милиона Срба у иностранству. Истина је негде на средини. Др Владимир Гречић као научник је утврдио да у дијаспори има око 2,5 милиона Срба. И да је 90 одсто њих јефтина радна снага Запада и Истока, а да је само 10 одсто Срба у туђини високо образована, да раде на универзитетима и факлултетима и да имају властити бизнис.
о Какав статус по вама имају Срби у Бих, Црној Гори и Хравтској, које неки политичари рачунају као Србе ван Србије?

-    Српски народ у БиХ, Црној Гори и Хрватској је аутентичан и не налази се у расејању. Срби живе у својим матичним земљама као домаћи народ БиХ, Цнре Горе и Хрватске и није никада био у Србији, па се не може рачунати да је ван Србије, односно да је из ње некада изашао и отишао тамо.  Тај народ је део националног бића од 11,5 милиона Срба, колико нас има на планети Земљи.
о Где је наша дијаспора најбројнија, а где најорганизованија?

-    Највиише Срба данас има у Немачкој, око пола милиона. Затим у САД, око 400.000 и у Аустрији око 300.000. Главни град Срба у расејању данас је Беч, са око 200.000 наших људи, док је некадашња престоница исељеника Чикаго пао на друго место са око 70.000 Срба. На трећем месту су Франкфурт и Париз са по 60.000 Срба.  Најорганизованија дијаспора јесте у Румунији и Словачкој, у Европи, и у Аустралији и САД у прекоокеанским државама. Словачки и румунски Срби су добили статус националне мањине који им омогућава да уз помоћ државе домаћина имају своја удружења, школе, цркве, медије, да активно развијају и чувају свој национални идентитет. Захваљујући СНС, СНО и СПЦ то успева и Србима у САД и Аустралији, којима државне власти не помажу, па се сами боре и успешно организују живот у српској колонији. СНО и СНС су прославили век свог постојања, и издају најстарије новине у свету, а СПЦ је на Петом континенту предвођена владиком Иринејом основала 47 парохија које чине срж српског живота у Аустралији.
о Какви смо у односу на друге етничке заједнице?

-    Гледано према државама у којима Срби живе, ми смо као народ вредни и лојални тамошњим властима. Дали смо као Ирци и Пољаци, као Немци и Јевреји, највећи народи у САД и Канади, свој допринос изградњи Америке, Немачке и посебно Скандинавије. Председник Обама се пре четири године јавно захвалио Николи Тесли, који је у име свих америчких Срба, дао допринос изградњи САД. У САД имамо осам добитника Оскара, четири власника Пулицерове награде, и стотину народних хероја САД. Имамо 10.000 професора, научника, високих интелектуалаца у расејању. Ми јесмо мала етничка заједница, али са великим дометима. А што се тиче степена националне слоге, организованости и посебно сарадње са отаџбином – ту смо далеко испод Јевреја, Пољака, Грка, који функционишу као део својих домовина.

о Колико се држава бавила дијаспором некада?

-    Некада, у време СФРЈ о расејању је посебно бринуо ССРН, преко кога су људи одлазили на рад у иностранство, организовали своје клубове и удружења, сарађивали са амбасадама и конзулатима, решавали питање социјалног осигурања и пензија, и штедели у нашим банкама. Тада су девизне дознаке годишње вределе и десетак милијарди долара. Од деведесетих и од почетка демократије бригу је преузело Министарство за дијаспору, које је 2010. и донело први Закон о дијаспори и пружило прилику исељеним Србима да учествују у власти преко Скупштине дијаспоре. Тада су дознаке из света износиле 5,5 милијарди долара.  Са променом власти Министарство је укинуто, Скупштина дијаспоре је нестала, јер јој је истекао мандат, а нова није сазвана, а Управа за дијасопру не ради.  Чак су и новине о дијаспори, чији је власник на њима зарадио милионе, укинуле рубрику дијаспора и увеле рубрику о здравом сексу. А све већи број људи одлази у свет, а ниво дознака опада, на свега 2,2 милијарде долара.
о Какав је тај однос државе према расејању данас ?

-    Држава Србија је данас избацила дијаспору из државне политике и фактички је заборавила на свој народ у расејању. О томе довољно говори чињеница да Управа за дијаспору при МИП-у не функционише, јер још нема свог директора. А Одбор за дијаспору при Народној скупттшини се више деклеративно него суштински бави исељеним Србима. Људи из расејања немају коме да се обрате, са ким да сарађују када дођу у отаџбину.
о Колико српско расејање може да помогне Србији да изађе из кризе?

-    Упркос неким стручњацима из области политике и медија који тврде да је наша дијаспора сиромашна и некорисна, тврдим да су Срби у расејању богати и да представљају наш највећи капитал и највећу инвестицију. Само их треба активирати. После помоћи у време поплава, када су из дијаспоре стигли милиони помоћи, предлагао сам да се у дијаспори уведе самодорпинос за изгрању нове болнице за лечење деце, али та идеја није прихваћена. Срби у расејању имају сто хиљада фирми, финансијски капитал вредан 30 милијарди евра, и сви они желе да улажу, да шире свој бизнис у отаџбини.
о Шта их омета да шире бизнис у матици?

-    Политика државних и посебно локалних власти, које често злопотребљавају своје овлашћења и преко корупције ометају улагања наших људи из света, одвраћају наше људе од пословања у Србији. Најбољи српски грађевинар у Русији, освајач Олимпијске златне медеља за изгрдању Олимпијског центра у Сочију због тога не гради у Србији. Најуспешнији српски бизнисмен, власник фирме од 7 милијарди евра, у Србији гаси своја предузећа, јер му се недозвољава да ради. Због несређених односа у Ц. Звезди и нерешеног питања власништва над стадионом један српски милијардер није могао да купи овај клуб и уведе га у светску елиту.

о Колико успешних српских фирми има у свету?

-    У свету постоји педесет успешних фирми чији су власници Срби и 15 милијардера светског ранга. Најпознатија фирма нашег човека је “Зептер интернациона” Милана Јанковића или Филипа Цептера и његове супруге Мадлене. Они имају предузећа и представништва у 40 држава света и запошљавају 120.000 људи. Светски позната предузећа су и “Тређуник трејд”, грађевинска фирма Мирка Латиновића из Москве. Ресторани “Београдска башта” Косте Папића из Кливленда су вицешампиони САД у спремању пилећег српског паприкаша. Убавка Ребека Мекдоналд је власник гасне компаније у Канади, која послује широм Северне Америке. Борис Вукобрат са својом компанијом је најуспешнији српски бизнисмен у Европи. “Бео-експорт” је компанија Васе Деспотовића у Аустрлији, која је планетарно позната. Мирко Вучуровић је краљ станова у Швајцарској, а Душан Васиљевић је цар винограда у Африци. Дејан Илић је творац микро батерије, власник фарике Варта, велики проналазач и оскаровац.
о Шта би донео бољи однос државе према инвеститорима из расејања ?

-    Бољи однос према бизнисменима из дијаспоре подразумева само нормалне услове пословања, донео би најмање милијарду евра инвестиција у привреду. Али би довео и интекектуани капитал, наше страучњаке да шире знања и технологије по Србији. Један од њих је са 600 патената светски рекордер у проналазаштву. У САД је наш човек главни стручњак за комјутерске системе. Срби раде у НАСА, у клиникама широм Немачке, Француске, Велике Британије, у којо је једна Београђанка проглашена за лекара године. Немци желе да им Срби граде електрични аутомобил. Држава о томе само гласно размишља, а мало ради, јер много лепше звучи када се доводе странци, и то им се плаћа или када се новац позајмњује од светских банака. А Привредна комора Србије која има Савет за дијаспору, још није умрежила сва наша предузећа из расејања и није их увела у српску привреду.
о Колико наши људи у свету раде на приказивању слике о својој земљи, на побољшању нашег имиџа у свету и на промоцији наше традиције  културе?

-    И поред тога што је у Београду претпрошле године одржана Конференција о побољшању српског имиџа у свету кроз сарадњу са дијаспором од тога није било ништа. Ни данас нема организоване презентације Србије кроз српске организације у расејању, па се лепом сликом отаџбине у свету баве појединци и понеко удружење. У Франкфурту је, на пример, Удружење писаца СЕДМИЦА пролетос организовало прославу свог 25 рођендана и том прилкиком примљено у Градској кући, што је била историјска изузетност. Тог дана се српска застава завиорила на Градској кући у Франкфурту. застава се виори и када Срби у Кливленду славе Српски дан или када Удружење Срба у Словачкој организује Српске дане. У Румунији и Мађарској Срби имају своје позориште, своје медије, своје посланике у парламенту и боре да се чује за Србију. На крају, и велики уметници и спортисти,  од Марине Абрамовић, преко Горана Бреговића до Новака Ђоковића промовишу Србију као свој завичај и кућу за све људе света.
о Који део српског расејања сте најмање истражили, постоји ли тако нешто ?

-    Најмање сам посећивао Јужну Америку, јер у њој има јако мало Срба. После демократских промена држава Црна Гора је тамошње Србе, иначе пореклом из Боке, али чланове Српске поравославне цркве, прекрстила у Црногорце. Постоји удруженеј Срба у Ј.А, али оно слабо ради. Уз то није написало историју српског народа на овом континенту, већ је узело без моје дозовле, мој текст, ставило га на сајт и није га потписало мојим именом. И ја сам због таквог непоштовања мог рада изгубио интересовања да са њима истражујем Србе у Латинској Америци.
о Постоје ли и које су разлике између прекоокеанске дијаспоре, западноевропске И источне?

-    Разлике постоје, оне су велике и суштинске, толико да утичу на судбину нашег народа у расејању. Срби у прекоокеанским државама су народ намерно изгубљеног идентитета, јер када прима држављанство САД или Канаде, одриче се српског. САД и В. Британија не дају ни један долар, односно фунту за етнички живот досељених Срба. У Западној Европи где су наши људи гастарбајтери, односно радници на привременом раду, Црква има дотације по броју верника, финансира се и допуснска српска школа и добијају се пензије, које могу да се примају и у Србији. У источном крају Европе, у региону Срби који су са статусом националне мањине имају сва права и чувају успешно свој идентитет. У Румунији власт даје око 700.ооо евра за српску колонију. Нажалост, у Словенији и Македонији, Албанији где нису признати као народ, Срби су заборављени или избрисани људи и полако нестају.
о Шта је заједничко свим насим људима који су отишли и живе далеко? Шта Вам најчешће кажу?

- Заједничка им је љубав према матици Србији и свом завичају. Како је већина Срба отишла у туђину да заради новац и да се једног дана врате са парама кући, а тај план им се није у потпуности испунио, јер мора и  да се ради, најчешће говоре како би волели да живе у Србији, јер им је у отаџбини најлепше. Знам многе људе из САД, на пример породицу Сремац која већи део године проводи у селу Црепаја, где доводе своје америчке унуке да учи живот у завичају.
о Стално се говори о људима који напуштају земљу, зашто?

-    Зато што наши људи напуштају отаџбину да би нашли место где ће боље живети од свог рада. То треба много да брине Владу Србије.
о Не прича се колико се наших људи вратило у Србију из света?

- Не прича се у Србији превише о повратницима зато што се они врло брзо утопе у нашу средину и свакодневницу.