ЈЕДАН ПРИЛОГ СРСПКО – СЛОВАЧКОМ БРАТСТВУ
Написао: др. Небојша Кузмановић
У ослободилачким ратовима које су Срби водили од 1876. до 1878. године, поред осталих, учествовали су и словачки добровољци. Међу њима се, са посебним пијететом, сећамо двојице песника: Јосиф Бохуслав Бела је погинуо у борбама код Алексинца, а Светоплук Освалд је свој живот, за српску слободу, дао на Дрини.
Јозеф Бохуслав Бела је рођен 23. октобра 1832. у словачком месту Липтовски Св. Микулаш, где се и школовао. Иако је припреман за занатлију (ћурчију), окренуо се духовном зову, јер је носио поетски дух у себи. Носио се идејом да обиђе све словенске народе и да створи велику поему о Словенима. Када је на Балкану избио српско – турски рат. Јосиф је остао доследан својој природи и без оклевања се, заједно са другим добровољцима, придружио чувеној Дринској дивизији. Он је пао у бици код Алексинца, негде између 17. и 24. августа 1876. године, а имао је свега 43 године.
Адолф Свäтоплук Освалд је рођен 12. маја 1839. у Банској Бистрици. Основно и средње образовање завршио је у Банској Бистрици, а од 1863 – 1866. студирао је филозофију на Универзитету у Прагу. Године 1862 је постављен за писара у суду у Банској Бистрици, касније је био уредник листова у Прагу, Будимпешти и у Слвоачкој. Писао је приче биографије, политичке коментаре осврте и вести у чешким и немачким часописима. Преводио је са немачког, пољског и мађарског језика. Писао је под псеудонимима: А. Св. Бyстрицкý, Детван, А.С. Похронскý, Туранскý, Турскý, Урпинов, Урпинскý
Погинуо је као припадник добровољачких јединица у српској Дринској дивизији 4. јула 1876 године у бици код Сремске Раче
Они су спојили песништво и слободарски дух и своје животе уписали у меморију српско – словачког братства. Одајући им почаст и призивајући славу ми данас треба да им се одужимо подизањем достојних спомен обележја.