Два брата, Милета и Мило Рачић посетили су Велики Медер у потрази за својим дедом који је највероватније умучен у НАЂМЕЂЕРУ, заробљеничком логору овог градића током Великог илити 1. Светског рата. Упућени од стране г. Милана Илића из Удружења ратника Србије 1912-1920 из Крагујевца који последњих године редовно посећују ово и друга гробља широм Европе, најавили су своју посету на 07. април 2016 године.
Био сам изненађен али и радознао. Једва сам чекао да се сретнем и упознам људе који трагају за својим предцима и коренима. Јавили су да у посету долазе њих четворица. Били су информисани да у овом градићу данас живи преко 80 % Мађара па су са собом повели и преводиоца, за сваки случај.
Срели смо се на паркингу накупног центра а одатле смо се заједно са два аута упутили пут српског гробља. Паркирали смо пред капијом гробља и по изласку из аутомобила смо се упознали. Пренео ми је све поздраве старих пријатеља из Крагујевца, уручио поклоне, љуту и књиге. Ја сам њима поклонио две књиге од Ласла Варге коју је Удружење Срба из Словачке издало прошле године као и две књиге од проф. Љубивоја Церовића, Срби у Словачкој и Народи на тлу Војводине.
Откључао сам капију гробља и пре уласка смо се сликали испред улаза у гробље. Емоције су постале јаке и видео сам да им је тешко али уједно и задовољство што су кончно дошли на место које је последњим отпочинком њиховог деде. При Крсту су запалили свеће и поклонили се сенама умрлих. Упознао сам их са кратким историјатом овог српског гробља и са са намером да се имена урлих испишу на гробљу и коначно после 100 година упокоје душе умучених Срба.
Милета Рачић је изразио жељу да посете водеће људе у граду који одржавају ово гробље. Дочекао нас је заменик градоначелника Денис Микоч (Dénes Mikóczy). Посета је протекла у пријатљском разговору а гости су позвали г. Микоча да посети Суботицу одакле је био четврти члан ове делегације г. Ненад Суботић који је и организовао долазак браће Рачић у Велики Медер.
Са гостима смо обишли место где се некада налазио заробљенички логор где су убијали и уништавали српски народ, жељезничку станицу на коју су довозили невини народ и логораше као и место где је уграђена спомен табла посвећена изградњи стазе а коју су градили српски логораши.
Због приватних обавеза сам морао да се поздравим са мојим гостима и вратим се у Трнаву. На растанку нису пропустили прилику да нас позову у посету Крагујевцу где би смо направили презентације књига који планирамо да издамо до краја маја а тичу се историјата овог српског стратишта.
Ако буде здравља и времена радо ће мо се одазвати позиву.