Планиране акције

Србијa

Словачка

Cрпске новине

Интернетове новине

Српски радио

Поклоните 2% од пореза

Извор наде

Српски центар

Геноцид над Србима

Зоран Колунџија, издавач едиције “Србија 1914-1918″ говори о мало познатим
димензијама ратног злочина аустроугарске војске над цивилним становништвом:

ЦАРСКИ БЕЧ ЈЕ ПЛАНСКИ УБИЈАО СРПСКЕ ЦИВИЛЕ

- Аустријски историчар Ханс Хаутман процењује да је Аустроугарска током Великог рата у Србији, БиХ, Хрватској и Војводини убила пола милиона мушкараца, жена и деце

Написао: Марко Лопушина

Ових јанураских дана навршава се стотину година од почетка друге фазе етничког чишћења Срба од стране Аустро-Угарске у Великом рату. Геноцид је  извршен у стратешки значајним областима тада окупиране Краљевине Србије, али и у деловима двојне монархије тада насељене Србима.
- Тај процес систематског и планског уништења Срба трајао је све до краја Великог рата. У књизи коју управо спремамо да објавимо, чувени енглески пуковник Виљем Хантер, човек који је победио тифус у Србији 1915, каже: ” То што су Аустријанци радили у Србији није био рат ; то је било погубљење једног народа!” Нажалост, коначних и званичних података оброју побијених и страдалих Срба од руке аустроугарских војника и ликвидатора до данас нема. Страшна истина деценијама је потискивана у заборав, а постојећи документи су махом, с намером, препуштани гробној тишини архива. Истина није пријала већини надлежних у Бечу, али и у Београду. Ми смо се усудили да прекинемо то историјско ћутање – каже Зоран Колунџија, главни уредник и власник издавачке куће “Прометај” из Новог Сада, која је са РТС-ом објавила два десетокњижја едиције “Србија 1914-1918″. У другој серији од десет наслова ове едиције представљене 2015. године на Београдском сајму књига објављена је књига аустријског историчара ратне фотографије Антона Холцера “Џелатов смешак” и дело нашег новинара и публицисте Милоша Казимировића и аустријског историчара Ханса Хаутмана, као коаутора, „Крвави траг Великог рата”. Тема обе књиге су злочини Аустроугарске и њених савезника над српским цивилима од 1914. до 1918. године.
За трећу серију књига Колунџија припрема мало познату студију доктора Виљем Хантера, који тврди да је само тифус током Великог рата убио 150.000 Срба.

- Све три књиге су сведочанство о страшној истини страдања цивилних жртава које су мучки убијани у позадини фронта или умирали у такозваним интернационим логирима који су били претеча концентрационих логора у Другом светском рату. Професор Антон Холцер је у бечком Ратном архиву пронашао фотографију вешања из окупираног Београда, која датира с почетка 1916. године. Призор је био стравичан, а повод још језивији:  Под вешалима је стајао средовечан мушкарац, омча око врата, а испред њега царски официр који чита смртну пресуду… Ово није био снимак извођења смртне казне, већ документ увежбавања ратних џелата за будућа вешања.
Оно што је зачудило Холцера на тој, али и на већини других фотографија вешања био је смешак џелата и присутних посматрача, садистичко задовољство оних који убијају – објашњава Колунџија. Холцерова књига изазвала је бројне протесте стручњака у Аустрији и Немачкој, склоних улепшавању ратне историје Хабзбуршке монархије. У протестима је указано да су вешани само шпијуни и цивили који су мимо правила рата убијали аустроугарске војнике, масакрирали њихова тела. У ратним архивима Аустрије и широм света, међутим, није нађена ниједна фотографија масакрираних тела царских војника. Али зато постоје хиљаде фотографија о зверском убијању цивила на окупираним територијама.

Историчар Ханс Хаутман је и у другим студијама и публикацијама показао на основу аустријских докумената да су злочини над Србима били најјезивији облик ратног злочина, по данашњој терминологији геноцида на европским просторима. Аустроугарска је у Великом рату водила не само рат против српске војске, већ и паралелни рат против цивилног становништва. Хаутман дословце каже: “Запостављена је чињеница да је тај рат претворен у коначни обрачун између Германства и Словенства, са ове и са оне стране аустроугарских граница и широм у Бечу зацртаних зона утицаја Хабзбуршке монархије.”

- Срби из крајева двојне монархије, односно становници грчко-православне вероисповести, како се у војном жаргону формулисало паушално су сумњичени као колаборатери или потенцијални колаборатери стране силе, осуђивани на смрт или депортовани у радне и интернацијске логоре. Онде их је чекала сигурна смрт због изнемоглости или епидемија које су избијале услед нељудских услова смештаја. Мучени су до смрти! То убијање је трајало месецима… У службеном извештају логора Добој, примера ради, лаконски је забележено да је 8.000 заточеника преминуло у пролеће 1916. године. Узрок смрти и тачан датум нису унесени у извештај. Прећутано је и ко су биле жртве махом жене, деца и нејаке, старије особе…- подсећа нас Колунџија.
О размерама разарања и пљачки у Срему и у северној Босни сведочи, на пример, податак да је аустроугарска војска после повлачења из Београда и Србије, у децембру 1914, затекла опустошена села и да је била принуђена да проведе зиму у шаторима. Бечки официр Карл Гинсте, шеф оперативног одељења 5. армије забележио је 7. октобра 1914: “Наше јединице понашале су се у септембру 1914. као Швеђани у Тридесетогодишњем рату. Ништа, али баш ништа није остало читаво!”
Уосталом према подацима швајцарског патолога Арчибалда Рајса, кога је ангажовала Краљевина Србија да преброји жртве, у Мачви, Јадру, Рађевини и Поцерини, августа 1914. убијено је 1.245 људи, више од 554 особа је нестало, више од 30 одсто убијених и масакрираних били су жене и деца старости до 15 година.

- Сам Хаутман тврди да је Аустроугарска да би затрла траг српском народу током Великог рата у Србији, БиХ, Хрватској и Мађарској убила пола милиона мушкараца, жена и деце. Лепо каже Перо Слијепчевић у једном тексту између два светска рата: “Хтели су да нас униште, али ми то не можемо да докажемо. Нисмо на време почели да истражујемо и прикупљамо. Ствар се поновила у Другом светском рату и данас ево у наше време” – каже Зоран Колунџија. Говорећи о мало познатим димензијама аустроугарског геноцида над Србима, он најављује нове дела у едицији “Србија 1914-1918″. Доктор Батаковић спрема рукопис “Србија и Балкан 1914-1918.”, а британски писац Мејбел Синклер Стобарт, учесница Великог рата књигу “Пламени мач у Србији и другде”, узбудљиво сведочанство о судбини српског народа и Србије тих ратних година. У плану је и велика књига Исидора Ђуковића о логору у Нађмеђеру која доноси око 5.900 конкретних имена Срба тамо сахрањених.
- У Првом светском рату Србија је поднела највеће губитке у људству и највећа материјална разарања. Изгубила је 1.247.520 људи, односно трећину житеља и 54 одсто мушког репродуктивног становништва. Двадесетпет година касније, у Другом светском рату, српски народ је поново десеткован. Изгубили смо 1.820.000 људи.Трећи пут у 20. веку српски народ је масовно страдао деведесетих година. Наше едиције имају за циљ да се открије истина и димензије страдања српског народа – најављује Зоран Колунџија дела из треће едиције коју ће издати “Прометеј” и РТС.

Антрфиле
ВАШЉИВИ НАРОД
- Када је Аустроугарска објавила рат Србији циљ је требало да буде лекција „вашљивом народу“, како су у Бечу описивали Србе. Рат је од почетка имао карактер казнене експедиције. Међутим, у првој години рата превасходно су страдали српски цивили са оне стране границе, дакле аустроугарски држављани: “Како се аустроугарска војска услед пораза на Церу и у Колубарској бици релативно кратко задржала у Србији, није била у могућности да унуштава Србе на територији Краљевине Србије у оној мери као на сопственој територији”, тврди Ханс Хаутман.

Антрфиле
ДВА ПУТА ПРОТИВ СРБА
Ратни злочинац генерал Александер Лер, који је осуђен на смрт стрељањем у Београду 1947. јер је као командант издао наређење да се бомбардују цивилни циљеви у нашем главном граду 6. априла 1941. године, а индустријски погони и стратешки објекти поштеде, био је фотограф-извиђач аустроугарске авијације у августу и септембру 1914. године. На основу његових фотографија снимљених из ваздуха бомбардовани су Шабац и Ваљево, што је, уз сличне акције немачке авијације у Белгији, представљало прва бомбардовања из ваздуха у којима су страдали цивили.