Планиране акције

Србијa

Словачка

Cрпске новине

Интернетове новине

Српски радио

Поклоните 2% од пореза

Извор наде

Српски центар

ТЕСЛА или TESLA

Чланак преузет из дневног листа Вечерње новости

 

ЗАШТИТИТИ ТЕСЛУ ОД ХРВАТА

Саво Штрбац,

Документационо-информациони центар “Веритас”

 

ТЕСЛА није ни наш ни њихов, ни од оних трећих. Он је светска баштина, а ми се можемо поносити што је рођен овде у Смиљану и Госпићу, и то је чињеница”, речи су градоначелника Госпића Петра Крмпотића изговорене 10. јула ове године у Меморијалном центру “Никола Тесла” у Смиљану на обележавању 160-годишњице његовог рођења.

“Његове одреднице су српски народ, чији је припадник, и америчка држава, која је развила његове научне потенцијале, а Тесла је, ипак, на почетку и на крају, задужио цело човечанство – и Србин и Американац, или ни Србин ни Американац, већ грађанин света, па тако грађанин и једне нове државе која га својата”, речи су председника Србије Томисава Николића изговорене истог дана и истим поводом на откривању споменика Николи Тесли у Карађорђевом парку код Храма Светог Саве у Београду.

Чији је Тесла?

И градоначелник Госпића и председник Србије су у праву – Тесла је рођен у Смиљану (тадашњој Војној kрајини Аустријског царства), месту које се данас налази у Хрватској, што је чињеница, као што је чињеница и да је чистог српског порекла. Обојица су сагласни и да је баштина, односно грађанин света.

У чему је онда проблем?

У моралу, рекао бих. Ево и зашто:

Пред крај Теслиног живота створена је усташка Независна Држава Хрватска за чијег постојања су побијени или протерани са својих огњишта сви његови потомци. Оно што их је претекло, побијено је или протерано деведесетих прошлог века.

Црква Светог великомученика Георгија у Госпићу, у којој је као свештеник служио Теслин отац Милутин, порушена је у Другом светском рату. Обновљена је уз помоћ православних Срба из Чикага 1964. године, да би, у последњем рату деведесетих, била срушена до темеља, а на њеном месту саграђен паркинг, који је и данас ту.

Теслин споменик на Тргу Николе Тесле у Госпићу, рад чувеног вајара Франа Кршинића, у последњем рату разнет је експлозивом. Дело је то проусташких снага под контролом ХДЗ.

Теслина родна кућа у Смиљану, обновљена после Другог светског рата и претворена у спомен-музеј, опустошена је у последњем рату.

Цркву Светог Петра и Павла у Смиљану, у којој је Никола Тесла крштен, усташе су порушиле у Другом светском рату. Обновљена је осамдесетих година прошлог века, а у последњем рату је потпуно демолирана и оскрнављена.

Званична Хрватска се Тесле сетила и 2006, на 150-годишњицу његовог рођења, када су његова родна кућа и Црква Светог Петра и Павла обновљене и претворене у тзв. Меморијални центар “Никола Тесла”. Те године је обновљен и Теслин бронзани кип, који је миниран у Госпићу 16. фебруара 1992, и од тада се налази у складишту Љеваонице умјетнина Академије ликовних умјетности у Загребу.

Сетила га се и првог јула 2013, на дан уласка Хрватске у ЕУ, када се његово име нашло прво на списку “највећих личности хрватске културе и науке” које та држава као свој “мираз” уноси у Европу и кад је његов трансформатор био изложен на главном загребачком тргу “као пример изузетног хрватског стваралаштва”.

Сетила га се и ове године, на 160-годишњицу рођења, када је градоначелник Госпића најавио да је Вијеће града Госпића “своједобно” одредило да ће нова локација Теслиног споменика бити испред зграде Културно-информационог центра, пошто је ранији Трг преименован у Трг Стјепана Радића, а на месту минираног споменика Тесли сада стоји фонтана виле Велебита. Пре неколико година тадашњи градоначелник Госпића Никола Колић (садашњи жупан личко-сењски) одбацио је могућност враћања Теслиног кипа на старо место, обзнанивши да је то место резервисано за Туђмана.

Пре 10 година једна позната светска компанија за производњу комјутера одлучила је да, у част Теслиног рођендана, рачунарима опреми све школе у земљи рођења славног научника које носе његово име. Међутим, та компанија није дала нити један рачунар, не због тога што није хтела и жељела, већ због тога што тада у земљи рођења генијалног научника ниједна школа није носила његово име. Сада је ситуација нешто боља. Наиме, на овогодишњем симпозијуму одржаном поводом Теслиног рођендана у Смиљану могло се чути да по његовом имену у Хрватској име носе само четири основне школе и само једно “велеучилиште”, оно у Госпићу.

У представљању великана свога краја, госпићка Туристичка заједница прво представљадр Анту Старчевића, па затимТеслу.

“Тешко се отети утиску да је Тесла Госпићу више терет него знамен”, прочитах у једном реномираном хрватском листу.

По мени су све то морални разлози због којих би Хрватима требало забранити да спомињу и својатају Теслу. А с обзиром на његов планетарни значај, било би најбоље да о томе СБ УН донесе посебну резолуцију.