Планиране акције

Србијa

Словачка

Cрпске новине

Интернетове новине

Српски радио

Поклоните 2% од пореза

Извор наде

Српски центар

РУСИЈА ПОШТУЈЕ СВЕТОГ САВУ

Посета патријарха српског Иринеја Русији и руском патријарху Кирилу ојачала је православну традицију два народа

РУСИЈА ПОШТУЈЕ СВЕТОГ САВУ

-    Руски цар Иван Грозни је уздигао култ Саветог Саве, чија икона краси најзначајнију цркву Архангелски сабор у Кремљу, а данас га негује партирјарх руски Кирил

Написао: Марко Лопушина

Када је прошле недеље партијарх српски Иринеј допутовао у Москву на прославу седамдесетог рођендана патријарха Кирила, верског поглавара московског и све Русије, био је дочекан благородним речима:
- Нека нам Господ помогне да наставимо да чувамо наше јединство. Веза и дубоко пријатељство између наша два народа кроз историју живи и данас. И радујемо се чињеници да и данас Русија и Србија одржавају добре односе, упркос тешким условима који постоје у Европи у овом тренутку – рекао је патријарх Кирил.
Патријарх Иринеј присуствовао је обележавању 70. рођендана Његове Светости патријарха Московског и целе Русије Кирила у Храму Христа Спаситеља у Москви. Тада је поручио “да се човек налази у кући свог брата, не осећа као да је у гостима”.
-    Примају га отвореног срца, као рођеног, с љубављу, а ако му помажу, то је безусловно. Тако се Руси увек осећају у Србији, а Срби – у Русији – истакао је патријарх српски Иринеј.
И изразио посебну захвалност патријарху Кирилу, Руској православној цркви и руском народу:
-    Ни према једној од недаћа којима нас је Господ посетио у току последњих деценија, Руска Црква и руски народ нису остали равнодушни. То су и пожар у манастиру Хиландар, и страшне поплаве. Посебно смо Вам захвални за сталну помоћ коју пружате нашој Цркви и народу на Косову и Метохији – рекао је српски патријарх Иринеј.

Духовна веза између руског и српског народа, Руске православне цркве и Српске православне цркве постоје још од 14. века са појавом монаха Саве Крипецког и потом монаха Пахомија Србина. Да би посебно ојачала у време цара Ивана Васиљевича Грозног, Србима по деди А. Дејановићу и по баби Ани Јакшич, који је изразио дивљење према спрској лози Немањића и посебно према Светом Сави.
Цар Иван Грозни Четврти је надахнуо своје историјске наследнике, владаре Царске Русије да у најзначајнијој руској цркви свих времена Арханглеском сабору у Кремљу, у коме богослужи и руски патријарх Кирил, уз највеће руске свеце поставе и ту стоје Свети Сава, Свети Симеон Мироточиви и Свети цар Лазар – каже Радмила Воиновић. Београђанска која истражује српске корене и трагове у Русији.
Иконе стоје на североисточној страни Архангелског сабора.         Свете иконе са Светим Савом и његовим оцем Симеоном, рађене су од 1652. до 1666. године  увреме владавине цара Алексеја Првог из династије Романових. Свети Сава и Симеон, сабиратељи српских земаља, насликани су у пуноћи своје божанске мисије. Пред грандиозним фрескама велики руски кнезови молили се за духовну снагу и победу уочи сваке битке. Због фресака изузетне уметничке вредности, међу којима су и три српских просветитеља и чудотвораца, Архангелски сабор је руски споменик националне културе.
Архангелски сабор је заправо капела са 46 књажевских гробница московских Великих кнежева и Царева, почевши од Ивана Калите и завршно са Иваном Алексејевичем, братом Цара Петра Великога. По предању, први дрвени Архангелски сабор међу зидинама Московскога Кремља, на месту данашњег, саградио је још 1247-1248. године, Михаил Хоробрит, брат светог благоверног кнеза Александра Невског. Више пута је паљен и уништаван, али је опет уздизан и наставио са радом.
- Иконе светих Срба се налазе у делу који се односи на владарске претходнике цара Ивана Грозног, јер су они духовно били повезани са Србима. Наиме, Теодосијево “Житије Светог Саве” било је добро познато у руским црквеним и државним круговима. И није нескромно рећи, да је наш сверодитељ и његово величанствено дело, то јест да је “Света Србија” Немањића као Савин духовни пород – била узор и идеал онога што данас зовемо “Светом Русијом”. Није претеривање рећи да је узор владара-монаха чије су највеличанственије оваплоћење управо били Немања и његов син, били и идеал цара Ивана ИВ Грозног – тврди Радмила Војиновић.
Још је његов деда цар Иван Грозни у многим приликама потврдио своју наклоност према Србима. Посебно су занимљиви односи његовог наследника цара Ивана Горзног Четвртог са хиландарским братством. Први царев сусрет са светогорским монасима догодио се 1550. године.

-    Тада су у Москву стигли игуман хиландарски Пајсије и још тројица монаха. Они су молили цара Ивана да их узме у заштиту од Турака и заустави отимање манастирске имовине – пише  уцрквеним књигама.
Иван Грозни је одмах после ове посете, због Хиландара и руског манастира св. Пантелејмона, упутио писмо Сулејману Величанственом, у којем је од турског султана тражио да узме у заштиту ова два манастира. То је био први дипломатски контакт две силе на овом нивоу. Шест година касније хиландарско братство затражило је нову помоћ од цара Ивана Грозног.
-    Њихови изасланици, који су дошли у Москву, били су богато даривани црквеним одеждама, иконама, књигама и новцем. Цар је поклонио Хиландару 300 рубаља, а царев брат кнез Јуриј Васиљевич 50 рубаља. И наредних година, све до пред Иванову смрт, Хиландар ће редовно добијати помоћ од цара Ивана Грозног – записано је у православној историји.
У Москви је од времена цара Ивана Грозног, па до почетка 19. века, постојало Подворје манастира Хиландара. Затим, од 1874. године до Октобарске револуције деловало је Српско подворје уз благослов митрополита Михаила. Храм Подворја светог Кира и Јована и Светог Саве, архиепископа српског, са самом зградом Подворја даровао је Србима сам цар. Црква се налазила у предграђу Сољанка, а пројектовао је архитект К. Бјанком 1768. године у време Катарине ИИ.
Српска црква је освештена 30. новембра 1874. године, а церемонији су присуствовали лидери српско-руских веза С. М. Соловљев, ректор Московског универзитета, М. П. Погодин, председник Словенског комитета и протојереј А. М. Иванцев.
Храм је био место окупљања свих Срба са Балкана, а у њему су биле склоњене скупоцене иконе из црногорских цркава. Срби и Руси окупљени око цркве пружали су велику хуманитарну помоћ народу у отаџбини.
Црква је уједно била и уточиште митрополита Михаила, који је напустио Србију и у њој живео све до 1889. када га је краљ Александар вратио у Београд. Митрополит је у Москви добио висока одликовања, а био је и члан Московске духовне академије и Московског универзитета.
Бољшевици су ову српску цркву срушили 1933. године. Договор о његовом обнављању, постигнут 1948. године, између патријарха српског Гаврила и руског Алексија И, није остварен због бурних политичких догађаја после Резолуције Информбироа.
-    Свештени синод Руске православне цркве је тек 28. децембра 1999. године донео одлуку да се у Москви, при храму Светих апостола Петра и Павла, код Јаузких врата, обнови Подворје СПЦ. Храм апостола Петра и Павла постоји од 1625, док је садашњи камени храм саграђен 1700. године у стилу московског барока – сведочи Радмила Воиновић.
Рад Подворја је званично отпочео 21. јануара 2001. године, када је патријарх Павле са митрополитом Амфилохијем, епископом тимочким Јустином и архиепископом Климентом, после свете лутиргије, назначио за првог представника обновљеног Подворја у Москви архимандрита Антонија Пантелића.
Руски цар Иван Грозни је уздигао култ Саветог Саве, чија икона краси најзначајнију цркву Архангелски сабор у Кремљу, а данас га негује партирјарх руски Кирил. Патријарх српски Иринеј посетио је и Архангелски сабор у Кремљу и Подворје СПЦ у Москви.
У Русији постоје и друге српске светиње. Женски манастир Новодевичји пет векова је стециште и средиште руске духовности. Основан 1525. године манастир је био очевидац и учесник многих важних догађаја из руске историје. Процват манастирског живота везан је за Ивана Грозног, који је овде крстио ћерку Ану. Иван Грозни улагао је новац и злато у обнову и изградњу манастирских конака.
Храм, палата и зидови манастира представљају јединствену архитектонску градњу а уметничко благо надахњивало је сликаре и писце који су овде стварали дела непролазне вредности. У манастирском комплексу мир су налазили и руски цареви, војници, сељаци и племићи, а од памтивека он је и уточиште за рањене душе. Многе монахиње и верници, и Рускиње и Српкиње, никада нису напустиле овај манастир.

Антрфиле
10.000 ПОСЕТИЛАЦА
Арханглески сабор у Кремљу, који многи сматрају са глацну руску цркву, дневно посети и до 10.000 верника, посетилаца и туриста.
- Само највећима место је овде Арханглеском сабору и у Кремљу – каже Радмила Воинович – Наша вера је једна, ујединитељска и братска. Сасвим је природно да Русија на овакав начин покаже своју приврженост српском народу.

Антрфиле
ПОДВОРЈЕ СПЦ
Срби који раде у Русији, али и руски верници у Подворју Српске православне цркве, у древном храму Петра и Павла у Москви, редовно крајем јануара прослављају славу Светог Саве. Том приликом српски владика Антоније честита верницима славу и говори о значају Светог Саве, а наша и руска деца рецитују и певају песме о Светом Сави.