Планиране акције

Србијa

Словачка

Cрпске новине

Интернетове новине

Српски радио

Поклоните 2% од пореза

Извор наде

Српски центар
Вести
 

МАЈСКИ СУСРЕТИ

Мајски сусрети у Франкфурту на  Мајни

У Франкфурту на Мајни организовани су 19. сусрети писаца дијаспоре. Ово прелепо дружење на којима су додељене књижевне награде златни, сребрни и бронзани Орфеј, за најбоље песме Мајске песничке ноћи су организовали Удружење писаца „Седмица“ и  књижевна заједница Удружења књижевника Србије. 

Жири у саставу: академик Матија Бећковић (председни), проф Зорица Сурла и песник Александар Урошевић одлучио је да награди и похвали следеће песме:

ЗЛАТНИ ОРФЕЈ припао је Николи Шуици, песнику и сатиричару из Париза за  песму „Да ли вишње зрију на Косову“
ДА ЛИ ВИШЊЕ ЗРИЈУ НА КОСОВУ
Канула ми суза те два века споји
Пламичци од свећа памте сва времена
Гробови су прошлост – гробови будућност
Покрови се нижу са мога вретена
Боже какву меру стављаш нам на време
Када моје семе не доспева зрети
Кад зелена вишња на стази ме чека
Док живот к`o река за повратак не зна
Сухе су ми груди остале без млека
Утрнули зуби од хладноће века
Издашно је време кад ми пропаст прети
Издашно је време када треба мрети
СРЕБРНИ ОРФЕЈ припао је Љубиши Станковићу – Тиши, песнику из Кронберга (Немачка), за песму „Сунце“
СУНЦЕ
Ако је Сунце на небу
А небо је горе
Где је Сунце ноћу
Дал´ је онда доле
Окачено о нешто
Или виси обешено
Ко то гаси Сунце
Те влада тмина
Хајде реците пред свима
Ако неко знаде
Ко га јутром пали
И чиме…
Зашто га облак скрива
Када неко плаче
Или зашто сија јаче
Кад ти неко осмех да
Безброј питања
А одговора правог нема
Прво – шта је Сунце
Ужарена лопта небеска
Шта ће онда у њеном оку
У томе је поента
Сунца нема!
То је илузија
Јер да га има сијало би свима
Данима и ноћима
Мени сија ретко
И кад је на небу
И кад га нигде није
Само кад је угледам
Кад је у очи погледам
Онда видим Сунце
И душу
И срце…
И све је онда на небу
И горе је горе
Доле не постоји
Ако и постоји тада се не броји
Ако је Сунце на небу
А небо је горе
Где је Сунце ноћу
Мој предивни створе
Само ти и ја знамо
Али ћутимо
И слутимо
Да ће тајн на видело изаћи
И сада таман и да хоћу
Не могу срцу да забраним
Да те воли
Да признам да се Сунце пали
Осмехом твојим
И да се никада не гаси
Већ се само ноћу скраси
У оку твом
БРОНЗАНИ ОРФЕЈ припао је Александру Јовановићу из Ешборна (Немачка) за песму „За сада без доброг наслова“
 ЗА САДА БЕЗ ДОБРОГ НАСЛОВА
Као да си од хартије
Цепају те
Бришу гумицом
Као дете кад забрља у рачуну
Где највише боли
Секу
На силу боје
А ти
Као фреска столетна
Изнова лице сјајно показујеш
Тробојно
Варају на картма
Краду ти векове
И отимају тапије
Док ми гледамо телевизију
Похвале су припале Ранки Тодоровић – Грубешић, песникињи из Париза, Драгослави Вељковић Маџар, песникињи из Франкфурта и др. Влађи Бакић – Милић, песникињи из Франкфурта.
У програму Мајских сусрета писаца дијаспоре учествовали су песници и писци из Мађарске, Аустрије, Швајцарске, Француске и Немачке. Музичком делу програма свој допринос су дали Љињана Булић, јапански бубњеви, Вељко Шљука, фрула и Александар Владисављевић на виолини.
Модератори су били Диана Пијетловић и Александар Јовановић.
Почасни гост Мајских сусрета писаца дијаспоре, академик Матија Бећковић, поздрављен је овацијама и салвама аплауза очаране публике. Овај песнички геније српскога рода пронашао је формулу по којој ће поезију сви писати.
НАЈБОЉИ ЧОВЕК НА СВЕТУ
Рече ми један чоек
Да је дошао Матија
У ноћи с петка на суботу
Јер Матија може доћи
У било који град
У било које време
Јер Матија је Матија
Најбољи човек на свету
Само кад положи дланове на колена
И отпаше мач уста
Једино оружје које има
И оплете Ћераћемо се још
Склони му се с очију
Док га то прође
Лелек мене, леле и куку
Умрла је стара Црна Гора
Родио се задњи Црногорац
Поезију више нико неће писати
Унук Алексе Маринкова
Плаче над Црном Гором
Сузо моја све си запамтила
Племе моје над свим племенима
Бојим се да ћу живети још дуго
Најбоље је пуцати у главу
Треба скупо продати своју кожу
Прса у прса
Ниси ти више мали
Могао би бити отац своме оцу
Ко има хлеба и језика
Све има
Тако је говорио Матија
Најбољи човек на свету
Само кад положи дланове на колена
Склони му се с очију
Док га то прође
Ваше Удружење Писаца “Седмица”
Љубиша Симић, председник