Планиране акције

Србијa

Словачка

Cрпске новине

Интернетове новине

Српски радио

Поклоните 2% од пореза

Извор наде

Српски центар

ХЕРОЈ

Коментар
ХЕРОЈ
Марко Лопушина
Са две златне медаље и титулама првака Старог континента пливач Велимир Стјепановић је постао српски херој. Уписао се поред ватерполиста, атлетичара, кајакаша и стрелаца у листу шампиона и показао је да су „мали спортови“ заправо много успешнији од „великих“, како називамо пропали фудбал и бледу српску кошарку. Постао је идол младих уместо разних Легија, Кристијана, Санија и осталих естрадних ликова.  Популарни Веља је Србин за великим срцем и без резервне отаџбине. Рођен у Бијељини, одрастао у Дубаију, није узео пасош БиХ и Емирата, већ матице Србије. Угледао се на свог идола пливачког аса Милорада Чавића и из туђине пошао да се бори за домовину.

Веља је одрастао у иностранству, сјајно говори српски и за разлику од многих домаћих спортиста, зна напамет речи српске химне „Боже правде“. Стјепановић је само један од десетине хиљада младих Срба у иностранству, који желе да постану шампиони и који желе да живе за Србију. Један младић на привременом раду у Лондону то овако каже: „У Енглеској је боља, а у Србији лепше! Мењао бих плату од 2.500 фунти у Лондону, за плату од 1.000 евра у Београду!“

Сан Велимира Стјепановића је да се са терасе Скупштине града Београда покаже Београђанима и Србији. Може ли Србија да учини и више од тога за свој новог хероја. Сумњамо, јер Србија, нажалост, ништа не чини да се млади генијалци и шампиони из дијаспоре врате у матицу свих Срба света. И кад чини, то ради погрешно. Његов спортски и животни идол је је Милорад Чавић, који је после олимпијског сребра у Кини, напустио лепоте Калифорније и отворио школу пливања у Крагујевцу. Када је та школа недавно због несташице пара и политичке воље затворена, Чавић је остао без посла.
Зато се питам каква је будућност европског шампиона у пливању Велимира Стјепановића у Србији?