Дана 19. априла 2011 године смо означили два датума која су значајна не само за Србе који живе у Словачкој али и за Србе у Србији па и шире. Први датум је добијање статуса националне мањине.Тај статус
Дана 19. априла 2011 године смо означили два датума која су значајна не само за Србе који живе у Словачкој али и за Србе у Србији па и шире. Први датум је добијање статуса националне мањине.Тај статуссмо добили 03. фебруара 2010 године и ове године смо прославили годишњицу добијања статуса националне мањине. То је велико признање одстране Словачке државе и владе Словачке републике и то је још један корак ка продубљивању пријатељских односа између две државе, Словачке и Србије, као и два братска народа, Словака и Срба. За нас који живимо у Словачкој, то представља велики успех и обавезу да у наредном периоду још више радимо на пропагацији српске традиције, обичаја и културе.
Други датум је 500 годишњица постојања Срба на просторима данашње Словачке. Наиме Срби су на тим просторима живели много раније, али први писани документ потиче из 17. маја 1511 године, а ради се о печату Српске православне црквене општине која је подигнута те године у Комарну.
У историјском здању Народне Скупштине Словачке Републике се 19. априла окупило преко сто људи из културног, политичког и друштвеног живота како Словачке тако и Србије. Из Србије су нас почаствовали својим присуством г. Срђан Срећковић, министар Министарсва вера и дијаспоре Републике Србије, г. Ђорђо Прстојевић, Данко Прокић, амбасадор Србије у Словачкој, Др. Небојша Кузмановић, г. Родић, председник Скупштине Бачка Паланка, г. Сливка…идр.
Са стране Словачке били су присутни г. Душан Чаплович бивши подпредседник Владе Словачке републике, г. Анна Белоусовова, председница одбора за националне мањине, представници националних мањина у Словачкој, Jан Чарногурски и друге личности из политичког, друштвеног и културног живота Словачке. Осим њих присутни су били и представници Срба из Мађарске /Љубомир Алексов, Властимир Вујић/, Словеније /Раде Бакрачевић/, Чешке /Бранка Кубеш/ и Аустрије /Драгослав Субин/.
Културни део програма под називом Српско стваралаштво је почео у 17.00 сати и трајао до 18.14. У уводном делу су Александар Аца Видаковић и Михал Харинг одсвирали Словачку и Српску химну. После хора Св. Николе из Братиславе који води млади студент композиције Алексеј нас је Растислав Поповић, секретар Удружења Срба у Словачкој, поздравио са неколико речи добродошлице, а после њега је поздравну реч имао председник Удружења Срба у Словачкој, Стане Рибич, који поздравио све присутне и зажелео им мирне Ускршње празнике.
Министар Срећковић се у краћем говору обратио присутнима, у којем је акцент ставио на добијање статуса националне мањине и односу међу два пријатељска народа – Словакa и Србa.
Учеснике славностне рецепције су нам представљали модератори Брањо Бајус – глумац и Марина Ковач, абсолвентка музикологије на музичкој академији у Новом Саду. Осим модеровања, преузела је и једну тачку програма, где је рецитовала песму од Ј.Ј.Змаја ,Разговори са срцем из збирке песама Ђулићи. После говора амбасадора Србије у Словачкој, г Данка Прокића, реч је узео г. Петер Шолтес, научни сарадник Историјског института Словачке академије наука који нам је приближио и упознао нас са присутоншћу Срба на територији данашње Словачке.
Мирослава Дудкова – глумица нам је рецитовала песму Српкиња од Лазе Костића и на Словачком и на Српском језику. Веома надарена ученица музичке школе у Трнави, Петра Дорушинцова нам је отпевала песму – Халелуја.
Као бисер целог програма Анита Рибар у пратњи Ондреј Друга /хармоника/ и Владимира Кабаса /виолина/ нам је отпевала изворну Српску народну песму Уснула је санак. Православни црквени хор цркве Св. Николе је наступио и други пут са песмом Достојно јест на мелодију радујсја.
На крају програма је представљена Српска народна ношња из Шумадије, ручно везена. Ношње су имали обучене: Санда Рибич и Маја и Марко Станојевић
После културног дела програма сви присутни су позвани на разгледање изложбе фотографија Оље Триашка Стефановић под називом „Архив“ и Миливоје Мише Јоцића под називом „Дневник“.
Циљем пројекта је било стварање простора на познавање српског идентитета и културе на територији Словачке. Хтели смо да путем културног програма популаризујемо српску националну мањину у Словачкој и да покажемо да Срби у историји Словачке имају своје место и да су дали свој допринос до културног и духовног наслеђа Словачке и европске цивилизације.
Фото: Бенко
Текст: Стане Рибич