Планиране акције

Србијa

Словачка

Cрпске новине

Интернетове новине

Српски радио

Поклоните 2% од пореза

Извор наде

Српски центар

О нама

ИСТОРИЈА

Неколико дана пре бомбардовања Савезне републике Југославиjе од стране НАТО пакта, на више места у Словачој су се окупљали,  Срби, Словаци.. који су јавно изражавали  негодовање, путем демонстрација, због  незаконитo донесене одлуке да се бомбардује једна суверена држава. Само да подсетимо, бомбардовање Савезне републике Југославије је почело 24.марта 1999 године и трајало дугих 78 дана, све до 10. јуна 1999 године.
Свакодневни сусрети, српске дијаспоре, симпатизера Србије и демонстрације у Братислави и осталим деловима Словачке су довели до тога да је 24. априла 1999 године регистровано Удружење југословена и пријатеља Jугославије „ Светозар Милетић“. Један од главних иницијатора окупљања наших људи,и оснивач Удружења је био сада већ покојни, ПхДр. Александар Георгијевић, новинар у пензији, који је од оснивања па све до своје смрти 01.јуна 2001 године, био председник Удружења Југословена и пријатеља Југославиjе „Светозар Милетић“. Активно се укључивао у јавни живот за време бомбардовања Савезне републике Југославије и организовао протестне скупове и демонстрације широм целе Словачке. Можемо слободно рећи да је Удружење Југословена и пријатеља Југославије „Светозар Милетић“, у то време имало највећи број чланова. Визни режим који су имали држављани СР Југославије, као и само бомбардовање је на неки начин ујединило све држављане СР Југославије и држављане бивше Југославије, без обзира на народност или вероисповест. То је било време: окупљања, дружења, помагања, саосећања…
После Др. Аце Георгијевића, председник Удружења је био Мирослав Демак, који је у то време у оквиру Удружења организовао  школу на српском језику у Братислави. Школа на српском језику је била организована за децу чији су родитељи потицали са простора бивше Југославије. Трајала је две године. Циљ је био да деца која потичу са простара бивше Југославије не забораве своје корене , али у првом реду да науче да користе и ћирилично и латинично српско писмо. Нажалост, као и све сличне лепе и добре идеје, тако је и ова престала да постоји. Главни разлог је био недостатак финансија.
Од априла 2003 до фебруара 2007 године председник Удружења је био Рајко Салихбеговић из Тренчина. Како је држава мењала своје име, некако природно је произилазило, да и удружење мења свој назив, тако да се од 2003 године пререгистровало на Удружење Српско – црногорско – словачког пријатељства „Светозар Милетић“. То име је носило све до марта 2007 године када је променило име у Удружење српско – словачког пријатељства „Светозар Милетић“. У то време је организовано низ акција као што су: издавање првог броја билтена Удружења, постављање спомен табле и крста на спомен гробљу у Великом Медеру /18. априла 2004/ где је сахрањено преко 5500 душа српских јунака и мученика из И светског рата, акција прикупљања помоћи мартовског погрома народу Косова и Метохије, организован је Међународни турнир пријатељства у малом фудбалу, највећа спортска акција која сваке године окупља преко 150 учесника, боравак деце у Тренчанским Теплицама, учествовање 56 деце из Војводине на дечијим олимпијским играма „Калокагатиа“, међународни турнир у великом фудбалу у Тренчину, изложба наивних сликара у Тренчанским Теплицама, гостовање виолинисте Јована Богосављевића и пијанисткиње Драгане Петковић  и многе друге…
Од фебруара 2007 до фебруара 2008 године председник удружења је био Небојша Никчевић из Братиславе. Неколико концерата виолинисте Јована Богосављевића и пијанисткиње Драгане Петковић је организовано у Братислави, Трнави и Пиештанима, 4. међународни турнир пријатељства у малом фудбалу, за почасног члана удружења је примљен Јан Чарногурски, у она времена једини политичар који је гласао против прелета НАТО авиона преко словачког ваздушног простора да би бомбардовали СР Југославију, посета петочлане делегације у саставу Небојша Никчевић /председник/, Стане Рибич /подпредседник/, и чланови Олга Фејдиова, Мартин Хриешик и Растислав Поповић, председнику Савета владе СР за националне мањине и етнике групе, Душану Чапловичу.
Функцију председника Удружења српско – словачког пријатељства „ Светозар Милетић“ од фебруара 2008 године до јануара 2010 је обављао Стане Рибич. Треба споменути акције које је организовао: долазак 37 бициклиста из Србије /Нови Сад – Трнава/, Међународни турнир пријатељства у малом фудбалу, Дечији турнир у малом фудбалу, Симултана партија шаха, Изложба о бомбардовању Новог Сада и СР Југославије /фотографије Мартина Цандира/, долазак деце на дечије олимпијске игре „Калокагатиа“ из Војводине, Словеније, Босне и Херцеговине, гостовање мешовитог хора „Хаџи Рувим“ из Ваљева, гостовања плесних парова из Србије, учешће КК „Kвин“ из Новог Сада на турниру у Словачкој, гостовање Илије Малина са филмовима 1. џез фестивала, у Трнави, учешће Дода Шошпке на џез фестивалу у Новом Саду, говор у Нитри, на демонстрацији против незаконитог проглашења Косова и друге.
Највећи успех је свакако, што су Срби као национална мањина ушли у Савет владе за националне мањине и етничке групе Словачке републике. То се десило 03. фебруара 2010 године. Истрајност и веру у успех су имали Стане Рибич и Растислав Поповић. Један од разлога добијања статуса националне мањине је аутохтоност Српског народа на данашњим просторима Словачке али не треба заборавити ни активност и акције које су организоване последњих 10 година постојања Удружења.
Данашњи назив, Удружење Срба у Словачкој је од јануара 2010 године. У току прве године постојања је организована изложба о бомбардовању Новог Сада и Србије у седам градова широм Словачке, полагање венаца на Видовдан, српским мученицима у Великом Медеру, међународни турнир пријатељства, шахова симултанка, посета министарствима у Србији и музеју „Никола Тесла“ у Београду, успостављање контакта са Србима из Мађарске, Румуније  и Словеније.
До 2010 године, можемо рећи да је удружење окупљало српску дијаспору. У то време су колективни чланови нашег удружења били и Удружење Словака из Југославије као и Удружење Старопазовчана. Мењањем имена у Удружење Срба у Словачкој и уласком у Савет владе за националне мањине и етничке групе СР та два удружења су изгубила платформу деловања, тако да су наставили  свој рад самостално.
2011 година је значајна за Србе који живе у Словачкој. То је година јубилеја, 500 година постојања Срба на просторима данашње Словачке. Материјани доказ за то је печат Српске православне црквене општине из Комарна датиран 17. маја 1511 године.
У ближој будућности имамо амбиције да продубимо сарадњу са градовима у Словачкој, наиме тамо где живе припадници Српске националне мањине, као и са министарствима и институцијама у Србији. Због тога уско сарађујемо са Амбасадом Србије у Братислави као и са партнерским организацијама, Удружење Словака из Југославије, Удружење Старопазовчана, Фонд „Глобус“ из Новог Сада, Извор наде н.ф. итд.